Serbian Chinese (Simplified) English French German Italian Japanese Russian
Одржана 12. редовна седница Већа Градске општине Костолац

Одржана 12. редовна седница Већа Градске општине Костолац

Веће Градске општине Костолац, одржало је у петак, 30. новембра 2018. године седницу на којој је једногласно усвојено 8 тачака дневног реда.…

Изградња фекалне канализације у Првомајској улици у Костолцу

Изградња фекалне канализације у Првомајској улици у Костолцу

Радови на изградњи фекалне канализације у Првомајској улици у Костолцу, у дужини од 275 метара приводе се крају. Председник Градске општине Костолац,…

Одржано полагање за појасеве у реалном аикиду

Одржано полагање за појасеве у реалном аикиду

У Спортској хали у Костолцу, у недељу 28. октобра, организовано је полагање за појасеве у борилачкој вештини – реални аикидо. Стручну комисију,…

Успешна промоција књиге "Азбучница од ситница" Магдалене Реџовић

Успешна промоција књиге "Азбучница од ситница" Магдалене Реџовић

У среду, 31. октобра 2018. године у Библиотеци у Костолцу, Одељењу Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, одржана је промоција прве књиге…

Нова саобраћајна сигнализација за Костолац

Нова саобраћајна сигнализација за Костолац

Тренутно ГО Костолац ради на побољшању услова живота свих грађана Костолца, од оних основних животних потреба : изградња комуналне и…

Завршено уређење аутобуских стајалишта

Завршено уређење аутобуских стајалишта

Градска општина Костолац константно ради на уређењу улица и јавних површина. Постављање билборда дуж пута на улазу у Костолац, нова саобраћајна…

Frontpage Slideshow | Copyright © 2006-2011 JoomlaWorks Ltd.
уторак, 20 новембар 2018 11:06

НАЦРТ СТАТУТA ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ КОСТОЛАЦ

           НАЦРТ           

На основу члана 106 став 1. тачкa 1.Статута града Пожаревца („Службени гласник града Пожаревац“, бр. 9/09), а по претходно прибављеној сагласности Скупштине града Пожаревца, дате Решењем о давању претходне сагласности на предлог Статута Градске општине Костолац, бр. ________________________ од ____________2018. године, Скупштина Градске општине Костолац, на седници од __________2018. године, донела је

СТАТУТ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ КОСТОЛАЦ

Глава I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

 

Члан 1.

 

            Овим статутом, као највиши правним актом Градске општине Костолац (у даљем тексту: Градска општина), у складу са Статутом града Пожаревца, (у даљем тексту: Статут Града), уређују се нарочито: права и дужности градске општине и начин, услови и облици њиховог остваривања, симболи и празник градске општине, број одборника скупштине градске општине, организација и рад органа и служби, начин управљања грађана пословима из надлежности градске општине и друга питања од значаја за градску општину.

            Статут Градске општине доноси Скупштина Градске општине, већином гласова од укупног броја одборника, уз претходну сагласност Скупштине Града.

            Статут Градске општине мора бити у сагласности са Статутом Града.

Све именице које се у овом статуту користе у мушком роду, а имају и женски род, подразумевају и истовремено обухватају исте именице у женском роду.

            Именице које означавају службене позиције, положаје и функције у Градској општини користе се у облику који изражава пол лица које је њихов носилац.

            Градска општина, на свом подручју, врши послове из надлежности Града одређене Статутом Града.

            У вршењу послова из става 4. овог члана Градска општина се стара о потребама и интересима грађана са свог подручја, истовремено уважавајући интерес грађана са подручја друге градске општине и Града у целини.

СВОЈСТВО ПРАВНОГ ЛИЦА

Члан 2.

            Градска општина има својство правног лица.

            Градска општина доноси прописе и друге опште акте у оквиру права и дужности Градске општине утврђених Статутом Града.

            Акта Градске општине из става 7. овог члана морају бити у складу са Статутом Града и другим општим актима Града.

Територија

Члан 3.

 

            Територија, односно подручје Градске општине, утврђена је Статутом Града.   Територију, односно подручје Градске општине, чине подручја насељених места, односно катастарских општина које улазе у њен састав и то:

Насељено место

Катастарска општин

Кленовник

Кленовник

Костолац

Костолац

Острово

Острово

Петка

Петка

Село Костолац

Село КОстолац

 

Члан 4.

 

      Градској општини за извршавање послова локалне самоуправе припадају приходи утврђен посебном одлуком Града.

 

Члан 5.

 

            Седиште Градске општине је у Костолцу, у улици Боже Димитријевића број 13.

ПЕЧАТ

Члан 6.

 

            Скупштина Градске општине има печат округлог облика, пречник 32 мм, са следећом садржином:

            У спољашњем кругу печата исписује се назив “Република Србија”.

            У следећем унутрашњем кругу исписује се назив “Град Пожаревац-Градска општина Костолац”.

            У следећем унутрашњем кругу исписује се назив „Скупштина градске општине“.

            У дну печата исписује се седиште “Костолац”.

            У средини печата је мали грб Републике Србије.

            Између грба Републике Србије и седишта исписује се редни број печата, односно римска цифра.

Члан 7.

 

            Председник Градске општине има печат округлог облика, пречника 32мм, са следећом садржином:

            У спољашњем кругу печата исписује се назив “Република Србија”.        

            У следећем унутрашњем кругу исписује се назив “Град Пожаревац - Градска општина Костолац”.

            У следећем унутрашњем кругу исписује се назив „Председник Градске општине“.

            У дну печата исписује се седиште “Костолац”.

            У средини печата је мали грб Републике Србије.

            Између грба Републике Србије и седишта исписује се редни број печата, односно римска цифра.

Члан 8.

 

            Веће Градске општине има печат округлог облика, пречника 32мм, са следећом садржином:

            У спољашњем кругу печата исписује се назив “Република Србија”.

            У следећем унутрашњем кругу исписује се назив “Град Пожаревац-Градска општина Костолац”.

            У следећем унутрашњем кругу исписује се назив „Веће Градске општине“.

            У дну печата исписује се седиште “Костолац”.

            У средини печата је мали грб Републике Србије.

            Између грба Републике Србије и седишта исписује се редни број печата, односно римска цифра.

 

Члан 9.

 

            Управа Градске општине има печат округлог облика, пречника 32мм, са следећом садржином:

            У спољашњем кругу печата исписује се назив “Република Србија”.

            У следећем унутрашњем кругу исписује се назив “Град Пожаревац-Градска општина

Костолац”.

            У следећем унутрашњем кругу исписује се назив „Управа Градске општине“.

            У дну печата исписује се седиште “Костолац”.

            У средини печата је мали грб Републике Србије.

            Између грба Републике Србије и седишта исписује се редни број печата, односно римска цифра.

ЈЕЗИК И ПИСМО

Члан 10.

 

            На територији Градске општине у службеној употреби је српски језик и ћирилично писмо.

ЈАВНОСТ РАДА

Члан 11.

 

            Рад органа Градске општине је јаван, осим у случају ратног стања.

            Јавност рада и обавештавање грађана обезбеђује се:

            1) јавним расправама о предлозима за доношење важнијих аката и у другим приликама када органи Градске општине о томе одлуче;

            2) објављивањем одлука и других аката на уобичајени начин; и

            3) правом грађана да остварују увид у записнике и акте органа који се не објављују.

СИМБОЛИ И ПРАЗНИЦИ

Члан 12.

            Градска општина има грб и заставу.

            Грбом Градске општине изражавају се њене           историјске, културне и географске посебности.

            Градска општина има свој празник и славу.

            Скупштина Градске општине посебном одлуком одређује садржину и изглед грба и заставе, одређује празник, уз претходну сагласност Скупштине Града и славу Градске општине и уређује употребу грба и заставе, у складу са законом.

            Грб и застава могу се употребити само са државним симболима и симболима Града.

            У службеним просторијама органа Градске општине истичу се само државни симболи, симболи Града и грб и застава Градске општине.

НАГРАДЕ И ДРУГА ПРИЗНАЊА

Члан 13.

 

            Градска општина установљава награде и друга јавна признања правним и физичким лицима за значајна остварења у области производње, образовања, науке, уметности, спорта и другим областима стваралаштва.

            Градска општина додељује звање почасног грађанина Градске општине.

            Награде и друга јавна признања и звање почасног грађанина додељују се поводом дана Градске општине.

            Додела награда и звања почасног грађанина Градске општине уређују се одлуком Скупштине Градске општине.

Члан 14.

 

            Градска општина сарађује са другом градском општином.

            Градска општина може остваривати сарадњу у области од заједничког интереса и са градским општинама других градова и јединица локалне самоуправе у земљи и учлањивати се у асоцијације градских општина, односно јединица локалне самоуправе, у складу са законом.

            Градска општина може остваривати сарадњу у области од заједничког интереса са одговарајућим територијалним заједницама и јединицама локалне самоуправе у другим државама, у оквиру спољне политике Републике Србије, под условима и на начин предвиђен законом за јединице локалне самоуправе.

            Органи Градске општине могу сарађивати са невладиним, хуманитарним и другим организацијама и удружењима грађана, када је то у интересу Градске општине и становника са њеног

Подручја.

Глава II

ПОСЛОВИ КОЈЕ ОБАВЉА ГРАДСКА ОПШТИНА

 

Члан 15.

 

            Градска општина, на свом подручју, врши послове из надлежности Града, утврђене Статутом Града.

            Градска општина, у складу са овим статутом, преко својих органа:

1) доноси статут, буџет и завршни рачун буџета градске општине;

2) доноси програме и спроводи пројекте развоја градске општине и стара се о унапређењу општег оквира за привређивање у градској општини, у складу са актима Града;

3) даје мишљење на урбанистичке планове који се доносе за њено подручје;

4) образује комуналну инспекцију, стара се о одржавању комуналног реда у градској општини и спроводи прописе којима се уређује комунални ред, у складу са законом и актима Града;

5) стара се о одржавању пословног простора који користи;

6) стара се о развоју и унапређењу пољопривреде на свом подручју;

7) стара се о изградњи, одржавању, управљању и коришћењу сеоских, пољских и других некатегорисаних путева;

8) прати стање и предузима мере за заштиту и унапређење животне средине на свом подручју, доноси и спроводи акционе и санационе планове од значаја за заштиту животне средине на свом подручју, у складу са актима Града и стара се и обезбеђује услове за очување, коришћење и унапређење подручја са природним лековитим својствима;

9) подстиче развој културно-уметничког стваралаштва и аматеризма на свом подручју и обезбеђује услове за одржавање културних манифестација од значаја за градску општину;

10) учествује у изградњи и одржавању спортских објеката установе чији је оснивач градска општина; прати потребе и стара се о задовољавању потреба грађана у области спорта на подручју градске општине; учествује у реализацији система школског спорта у градској општини и обезбеђује услове за организовање и одржавање спортских такмичења и манифестација од значаја за градску општину; обезбеђује услове за реализацију програма установе и омладинских организација на свом подручју;

11) спроводи стратегију и акциони план политике за младе Града и доноси акциони план за младе градске општине, у складу са стратегијом и акционим планом Града;

12) стара се о развоју угоститељства, занатства, туризма и трговине на свом подручју;

13) спроводи мере заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта на свом подручју, утврђене актима Града;

14) подстиче и помаже развој задругарства;

15) организује заштиту од елементарних и других већих непогода и заштиту од пожара и ствара услове за њихово отклањање, односно ублажавање њихових последица;

16) предлаже Граду мере за уређење и одржавање спољњег изгледа пословних и стамбених зграда и води евиденцију о начину организовања послова одржавања стамбених зграда и предлаже мере за уређење зелених површина и дечијих игралишта и објеката јавне расвете и сл.;

17) управља имовином градске општине, користи средства у државној својини и стара се о њиховом очувању и увећању у складу са законом;

18) организује вршење послова правне заштите својих права и интереса;

19) оснива јавна предузећа и установе градске општине уз претходну сагласност Скупштине Града, врши надзор над њиховим радом и образује органе, организације и службе за потребе градске општине и уређује њихову организацију и рад, у складу са Статутом градске општине;

20) одлучује о образовању, подручју за које се образује и укидању месних заједница и других облика месне самоуправе, у складу са својом одлуком о начину образовања, пословима и начину финансирања послова месне заједнице;

21) уређује организацију и рад мировних већа;

22) обезбеђује пружање правне помоћи грађанима за остваривање њихових права;

23) помаже развој различитих облика самопомоћи и солидарности са лицима са посебним потребама, као и са лицима која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима и подстиче активности и пружа помоћ организацијама инвалида и другим социјално-хуманитарним организацијама на свом подручју;

24) стара се о остваривању, заштити и унапређењу људских права;

25) сарађује са хуманитарним организацијама у обављању њихове делатности;

26) стара се о јавном обавештавању о питањима од значаја за живот и рад грађана на свом подручју;

27) прописује прекршаје за повреде прописа градске општине;

28) уређује и обезбеђује употребу имена, грба и другог симбола градске општине;

29) извршава прописе и опште акте Града и градске општине;

30) обавља и друге послове од непосредног интереса за грађане, у складу са законом, овим статутом и другим прописима Града.

Глава III

ФИНАНСИРАЊЕ ПОСЛОВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

 

 

Члан 16.

 

            Приходи који припадају Градској општини за остваривање функција из члана 14. овог статута утврђују се одлуком коју доноси Скупштина Града.

            Градска општина може имати изворне приходе уз сагласност Скупштине града Пожаревца.

            Градска општина се може задуживати и закључити уговор о кредиту, у складу са законом, по претходно прибављеној сагласности Градског већа.

            Средства буџета Градске општине користе се у складу са законом и одлуком о буџету Градске општине.

            Одлука о буџету Градске општине доноси се сходном применом закона којим се уређује доношење буџета јединица локалне самоуправе.

            У случају да Скупштина Градске општине не донесе буџет у року утврђеном законом, као и све до доношења буџета, врши се привремено финансирање у времену од најдуже прва три месеца фискалне године.

            Привремено финансирање, у смислу става 5. овог члана, врши се сразмерно средствима коришћеним у истом периоду у буџету претходне године, а највише до једне четвртине износа укупних прихода распоређених у буџету претходне фискалне године.

            Веће Градске општине доноси одлуку о привременом финансирању.

            За извршење буџета Градске општине председник Градске општине одговара Скупштини Градске општине.

            Управа Градске општине је обавезна да редовно прати извршење буџета и најмање два пута годишње обавештава председника Градске општине.

            Скупштина Градске општине доноси завршни рачун буџета Градске општине у складу са законом.

Члан 17.

 

            Приходи буџета Градске општине чија је намена утврђена законом (у даљем тексту: наменски приходи буџета), користе се према програму који доноси надлежни орган Градске општине за

календарску годину (у даљем тексту: годишњи програм).

            Годишњи програм мора бити усклађен са програмом развоја Града, односно одговарајуће делатности и динамиком финансирања утврђеном тим актима Града.

            Председник Градске општине је дужан да градоначелнику, преко организационе јединице

            Градске управе надлежне за финансије, доставља тромесечни извештај о извршењу наменских прихода буџета.

            Када градоначелник,на основу извештаја председника Градске општине и мишљења организационе јединице Градске управе из става 3. овог члана, оцени да се наменски приходи буџета троше супротно одлуци о буџету Градске општине, односно годишњем програму, наложиће надлежној служби да изврши контролу наменског трошења тих прихода.

            Када градоначелник, на основу извештаја председника Градске општине и мишљења организационе јединице Градске управе из става 3. овог члана, оцени да се наменски приходи буџета не троше ефикасно или ефективно, упозориће на то председника Градске општине и истовремено му одредити рок у коме је дужан да обезбеди ефикасно и ефективно трошење наменских прихода буџета.

            У случају да председник Градске општине и после упозорења не обезбеди ефикасно и ефективно трошење наменских прихода буџета градоначелник може привремено обуставити прилив наменских прихода буџета Градској општини, о чему обавештава Скупштину Градске општине ради предузимања одговарајућих мера. О привременој обустави прилива наменских средстава буџета Градској општини, градоначелник обавештава Скупштину Града на првој наредној седници.

Самодопринос

 

Члан 18.

 

            За финансирање одређених потреба, односно намена за територију Градске општине може се расписати самодопринос.

            Иницијативу из става 1. овог члана подноси збор грађана, или једна трећина одборника Скупштине Градске општине када се самодопринос расписује за подручје Градске општине, односно савет месне заједнице, када се самодопринос расписује за подручје месне заједнице, а предлог одлуке о самодоприносу утврђује Скупштина Градске општине.

            Уз иницијативу се подноси и програм којим се утврђују извори, намена и начин обезбеђивања укупних финансијских средстава за реализацију пројекта који је предмет одлуке.

           

Члан 19.

 

            Одлуку о увођењу самодоприноса доносе грађани референдумом, тајним гласањем, у складу са законом којим је уређено непосредно изјашњавање грађана и овим статутом.

    

            Предлог одлуке о самодоприносу за територију Градске општине или за део територије Градске општине утврђује Скупштина Градске општине.

            Одлука садржи податке који се односе на:

  1. 1. потребе, односно намене за које се средства прикупљају;
  2. подручје за које се средства прикупљају;
  3. време за које се средства прикупљају;
  4. укупан износ средстава која се прикупљају;
  5. обвезнике, начин и рокове извршавања самодоприноса;
  6. висину самодоприноса (основица, пропорционална стопа и др);
  7. начин вођења евиденције о средствима;
  8. износ и јединицу мере прерачунавања када се самодопринос изражава у раду, превозничким и другим услугама; и
  9. начин остваривања надзора грађана у наменском коришћењу средстава;

Члан 20.

 

            Одлуку доносе грађани који имају изборно право и пребивалиште на подручју на коме се средства прикупљају.

            Одлуку доносе и грађани који немају изборно право и пребивалиште на подручју на коме се прикупљају средства, ако на том подручју имају непокретну имовину, а средствима се побољшавају

услови коришћења те имовине.

            Одлука се сматра донетом када се за њу изјасни већина од укупног броја грађана из става 1. и 2. овог члана.

Члан 21.

 

            Одлука о увођењу самодоприноса се објављује на начин на који се објављују акти Градске општине.

            Одлука из става 1. овог члана, са списком грађана који су у обавези да плаћају самодопринос, доставља се исплатиоцу чије је седиште ван подручја на коме се средства прикупљају.

Члан 22.

 

            Самодопринос се може изразити у новцу, роби, раду, превозничким и другим услугама, зависно од потреба и могућности грађана.

            За грађане из члана 19. става 2. ове одлуке самодопринос се утврђује према вредности имовине, односно прихода од те имовине.

Члан 23.

 

            Основица самодоприноса уређује се одлуком о увођењу самодоприноса.

            Ако одлуком није друкчије одређено, основицу самодоприноса чине: зараде (плате) запослених, приходи од пољопривреде и шумарства и приходи од самосталне делатности, на које се плаћа порез на доходак грађана у складу са законом који уређује порез на доходак грађана, пензије остварене у иностранству као и вредност имовине на коју се плаћа порез на имовину, у складу са законом који уређује порез на имовину.

Члан 24.

 

            Новчана средства која се прикупљају на основу одлуке о самодоприносу који се уводи за територију Градске општине уплаћују се у буџет Градске општине и строго су наменског карактера.

Члан 25.

 

            Самодопринос се не може уводити на примања и имовину који су законом изузети од опорезивања.

            Олакшице и ослобођења у плаћању самодоприноса утврђују се одлуком о увођењу самодоприноса.

Глава IV

ОРГАНИ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

 

 

Члан 26.

 

            Послове Градске општине врше органи Градске општине.

            Органи Градске општине су:

            - Скупштина Градске општине;

            - председник Градске општине;

            - Веће Градске општине; и

            - Управа Градске општине.

СКУПШТИНА

Члан 27.

 

            Скупштина Градске општине има 21 одборника.

            Одборник не може бити запослен у Управи Градске општине и лице које именује односно поставља Скупштина Градске општине.

            Ако запослени у Управи Градске општине буде изабран за одборника права и обавезе по основу рада мирују му док траје његов одборнички мандат.

            Даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила Скупштина Градске општине престаје функција на коју су именовани, односно постављени.

            Прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција не искључују примену овог статута о пословима који су одређени као неспојиви са функцијом одборника Скупштине Градске општине.

Члан 28.

 

            Одборници се бирају на четири године, односно до истека мандата одборника изабраних на редовним изборима у Републици Србији.

            Грађани бирају одборнике у Скупштину Градске општине на непосредним изборима, тајним

гласањем, сходном применом закона којим се уређују локални избори.

            Изборе за одборнике Скупштине Градске општине спроводе изборни органи Градске општине, сагласно закону на подручју Градске општине као јединственој изборној јединици.

            Одборник има право на заштиту мандата, укључујући судску заштиту, која се остварује сходном применом закона којим се уређује заштита изборног права у изборном поступку.

САЗИВАЊЕ КОНСТИТУТИВНЕ СЕДНИЦЕ

Члан 29.

 

Седницу новог сазива Скупштине сазива председник Скупштине претходног сазива, у року од 15 дана од дана објављивања резултата избора.

Уколико председник Скупштине из претходног сазива не сазове седницу новог сазива у року из става 1. овог члана, седницу новог сазива сазваће најстарији одборник у року од 15 дана од истека рока из става 1. овог члана.

Седницом председава најстарији одборник до избора председника Скупштине.

Члан 30.

Скупштина се сматра конституисаном, избором председника Скупштине и постављењем секретара Скупштине.

Сазивање седница

 

Члан 31.

 

Скупштина Градске општине је представнички орган који врши основне функције Градске општине утврђене законом, Статутом града, другим општим актима Града и овим статутом.

            Седницу Скупштине Градске општине сазива председник Скупштине, по потреби, а најмање једном у три месеца.

            Председник Скупштине је дужан да седницу закаже на захтев председника Градске општине, Већа Градске општине и 1/3 одборника, у року од 7 дана од дана подношења захтева, тако да дан

одржавања седнице буде најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтева.

            Ако председник Скупштине не закаже седницу у року из става 3. овог члана, седницу може заказати подносилац захтева, а председава одборник кога одреди подносилац захтева.

            Председник Скупштине може одложити седницу коју је сазвао само у случају када не постоји кворум потребан за рад, а у другим случајевима о одлагању седнице одлучује Скупштина.

Надлежност

Члан 32.

 

            Скупштина Градске општине:

1) доноси статут Градске општине и пословник скупштине Градске општине уз претходну сагласност Скупштине Града, буџет, завршни рачун, акт о организацији управе Градске општине, уз претходну сагласност Градског већа Града и друге опште као и појединачне акте, у складу са законом, а на основу и у оквиру овлашћења датог овим статутом и другим прописима Града;

2) доноси програм развоја Градске општине и појединих делатности, у складу са програмом развоја Града и појединих делатности Града;

3) даје мишљење на урбанистичке планове који се доносе за територију Градске општине;

4) оснива јавна предузећа и установе Градске општине уз претходну сагласност Скупштине Града, врши надзор над њиховим радом и образује органе, организације и службе за потребе Градске општине и уређује њихову организацију и рад, у складу са Статутом Градске општине;

5) именује и разрешава управне и надзорне одборе, именује и разрешава директоре јавних предузећа Градске општине и установе и даје сагласност на њихове статуте и врши друга права оснивача у складу са законом;

6) одлучује о образовању, подручју за које се образује и укидању месних заједница и других облика месне самоуправе, у складу са својом одлуком о начину образовања, пословима и начину финансирања послова месне заједнице, уз претходну сагласност Скупштине Града;

7) одлучује о изградњи, одржавању, управљању и коришћењу сеоских, пољских и других некатегорисаних путева и других јавних објеката од значаја за Градску општину;

8) образује органе Градске општине и уређује њихову организацију и рад;

9) бира и разрешава председника скупштине Градске општине, заменика председника скупштине Градске општине, председника Градске општине и заменика председника Градске општине;

10) бира и разрешава чланове већа Градске општине;

11) поставља и разрешава секретара скупштине Градске општине;

12) бира и разрешава председника и чланове радних тела скупштине Градске општине;

13) доноси одлуку о удруживању и о сарадњи са Градским општинама других градова и јединицама локалне самоуправе у земљи и у другим државама;

14) даје иницијативе за решавање питања од интереса за грађане Градске општине, чије решавање није у њеној надлежности;

15) одлучује о обележјима и празнику Градске општине;

16) установљава награде и јавна признања Градске општине;

17) одлучује о сарадњи и удруживању са градовима и општинама у земљи и иностранству и о приступању у чланство организација градова и општина у земљи и иностранству;

18) прописује прекршаје за повреде прописа Градске општине;

19) усваја етички кодекс понашања функционера и

20) врши и друге послове у складу са законом и овим статутом.

Кворум за рад и одлучивање

Члан 33.

 

            Скупштина Градске општине одлучује већином гласова на седници којој присуствује већина од укупног броја одборника, осим кад се одлучује о доношењу статута и буџета, програма развоја Градске општине и појединих делатности, акта о јавном задуживању Градске општине, о сарадњи и удруживању са другим градским општинама, општинама и градовима у земљи и другим државама као и о избору председника Скупштине, заменика председника Скупштине, председника Градске општине, заменика председника Градске општине и чланова Већа Градске општине, када се одлука доноси већином гласова од укупног броја одборника.

ОДБОРНИЦИ

Члан 34.

Одборник не може бити запослен у Управи Градске општине и лице које именује односно поставља Скупштина.

            Ако запослени у Управи Градске општине буде изабран за одборника, права и обавезе по основу рада мирују му док траје његов одборнички мандат.

            Даном потврђивања одборничког мандата лицима које је именовала, односно поставила Скупштина престаје функција на коју су именовани, односно постављени.

            Прописи којима се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција не искључују примену овог статута о пословима који су одређени као неспојиви са функцијом одборника Скупштине.

            Одборник има право на заштиту мандата, укључујући судску заштиту, која се остварује сходном применом закона којим се уређује заштита изборног права у изборном поступку.

Члан 35.

 

            Право је и дужност одборника да учествује у раду Скупштине Градске општине, извршава поверене задатке, предлаже Скупштини Градске општине расправу о одређеним питањима, подноси предлоге за доношење одлука и других аката, поставља питања везана за рад органа Градске општине, даје амандмане на предлог прописа и учествује у другим активностима Скупштине Градске општине.

            Право је одборника да буде стално и редовно обавештаван о питањима од утицаја за вршење одборничке дужности, да од органа и служби тражи податке који су му потребни за рад, као и стручну помоћ у припремању предлога за Скупштину Градске општине.

Члан 36.

 

            Одборник Скупштине Градске општине има право на накнаду путних трошкова, изгубљене

зараде, дневнице и других трошкова насталих вршењем одборничке дужности, у складу са посебном одлуком Скупштине Градске општине.

Члан 37.

 

            Одборник не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен за изражено мишљење или дати глас у Скупштини Градске општине и њеним радним телима.

Радна тела Скупштине Градске општине

Стална радна тела

 

Члан 38.

 

 

            Скупштина Градске општине оснива комисије, као стална радна тела, ради давања мишљења на предлоге прописа и одлука које доноси Скупштина, или ради решавања појединих питања из надлежности Скупштине и Већа Градске општине.

Члан 39.

            Комисије Скупштине су:

  1. Комисија за именовања и разрешења;
  2. Комисија за прописе;
  3. Комисија за мандатно-имунитетска питања;
  4. Комисија за привреду и финансије;
  5. Комисија за стамбена питања, комуналне послове и заштиту животне средине; и
  6. Комисија за представке и предлоге.

Члан 40.

 

            Скупштина може посебном одлукомо бразовати и друга радна тела, ради претреса одређених питања из своје надлежности.

            Одлуком о образовању одређује се број чланова радног тела, делокруг, овлашћења и друга питања у вези са организацијом, надлежностима и радом радног тела.

            Стална радна тела имају право да предлажу одлуке и друге акте које доноси Скупштина, али само оних аката за која законом није предвиђена искључива надлежност неког органа.

 

 

 

 

Члан 41.

 

            Чланови сталних радних тела бирају се за мандатни период за који је изабрана Скупштина.

            Свако радно тело има председника, заменика председника и 3 члана које именује Скупштина из редова одборника, признатих стручњака из одговарајућих области за које се радно тело образује и других грађана, на предлог одборничких група.

            Председник радног тела именује се из рада одборника или из реда грађана.

            Заменик председника радног тела учествује у раду и одлучивању радног тела, а замењује председника радног тела у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност.

 

Члан 42.

 

            О предложеној листи за избор чланова радног тела Скупштина одлучује у целини, јавним

гласањем.

            Радно тело изабрано је ако је за њега гласала већина присутних одборника.

            Ако радно тело не буде изабрано цео поступак се понавља. Одборник може бити члан највише три стална радна тела.

Члан 43.

 

            Седницу радног тела сазива председник радног тела, по сопственој иницијативи, или на иницијативу најмање 1/3 чланова радног тела, а дужан је да сазове седницу на захтев председника Скупштине и председника Градске општине.

            Ако и у том случају председник радног тела не сазове седницу, седницу сазива заменик председника радног тела или председник Скупштине.

            Председник радног тела организује рад радог тела и формулише закључке.

            Чланови радног тела учествују у раду радног тела, износе мишљење и дају предлоге по питањима која су на дневном реду, као и по другим питањима из надлежности радног тела.

Члан 44.

 

            Радно тело ради у седници, којој присуствује већина чланова радног тела, а одлучује већином гласова присутних чланова радног тела.

            Седница радног тела сазива се најкасније 3 дана пре одржавања седнице, а може се сазвати у

краћем року, ако за то постоје оправдани разлози.

Члан 45.

 

            Седници радног тела може присуствовати и учествовати у раду, без права одлучивања и одборник који није члан радног тела.

            У раду радног тела могу учествовати председник Градске општине и чланови Већа Градске општине, ако је питање из дневног реда из надлежности председника Градске општине, односно Већа Градске општине.

            Седници радног тела обавезно присуствује представник предлагача акта који се на седници разматра.

 

 

Члан 46.

 

            Ради извршавања послова из свог делокруга радно тело може, преко свог председника, тражити од Управе Градске општине податке и информације од значаја за рад радног тела.

Након завршетка претреса радна тела подносе Скупштини своје мишљење и предлоге. Радно тело може да одреди свог известиоца за седницу Скупштине по питањима о којима је расправљало.

Члан 47.

 

            Радна тела могу да одржавају заједничке седнице, ради разматрања одређених питања од заједничког интереса за два или више радна тела.

            Заједничку седницу радних тела сазивају договорно председници тих радних тела.

Члан 48.

 

            Ради разматрања сложенијих питања радна тела могу образовати радне групе из састава својих чланова и из реда грађана.

Члан 49.

 

            На седници радног тела води се записник.

            У записник се уносе следећи подаци: имена присутних, имена одсутних, питања која су разматрана, мишљења и предлози радног тела, свако издвојено мишљење, као и известилац кога је одредило радно тело за седницу Скупштине.

            Записник потписује председник радног тела и лице које је водило записник.

Члан 50.

 

            Рад радних тела је доступан јавности.

Члан 51.

 

            Скупштина може и пре истека рока на који су именовани, разрешити поједине чланове радних тела и именовати нове путем појединачног кандидовања и именовања, како због тога што нису уредно долазили на седнице радног тела, тако и из других разлога.

            Иницијативу за разрешење чланова радног тела може поднети група од најмање 3 одборника.

            Члан радног тела разрешен је кад за то гласа већина одборника присутних на седници Скупштине.

Члан 52.

 

            Стручне, организационе и административно техничке послове за комисије обављаће запослени Управе Градске општине, како то буде предвиђено актом о унутрашњем уређењу и систематизацији Управе Градске општине.                              

Повремена радна тела

 

Члан 53.

 

            Повремена радна тела Скупштине су: комисије, радне групе одборника и друга повремена радна тела, зависно од потреба одређених случајева.

            Скупштина образује повремена радна тела актом којим се одређује: њихов назив и област за коју се оснивају, задатак, састав и број чланова радног тела и време на које се образују, односно рок за

завршетак задатка, као и обављање стручних и административно-техничких послова за потребе радног тела.

            Чланови радног тела се бирају из састава одборника и из реда грађана.

            Председника повременог радног тела Скупштина градске општине бира из састава одборника.

                                       Анкетна радна тела

 

Члан 54.

 

Анкетна радна тела образују се за вршење посебних задатака одређених одлуком о њиховом образовању.

Члан 55.

 

            Скупштина може образовати, из реда одборника, анкетна радна тела ради сагледавања стања у одређеној области и утврђивања чињеница о појединим појавама или догађајима.

            Одлуком о образовању анкетног радног тела утврђује се састав и задатак радног тела.

            Анкетно радно тело не може вршити истражне и друге судске радње.

            Анкетно радно тело има право да тражи од државних органа и од појединих организација податке, исправе и обавештења, као и да узима изјаве од појединаца које су му потребне.

            Представници државних органа и организација, као и грађани, дужни су да дају истините изјаве, податке, исправе и обавештења у раду анкетног радног тела.

            После обављеног рада анкетно радно тело подноси Скупштини извештај са предлогом мера.

            Анкетно радно тело престаје са радом даном одлучивања о његовом извештају на седници Скупштине.

Члан 56.

 

            У раду анкетних радних тела сходно се примењују одредбе овог статута о раду радних тела.

ПРЕДСЕДНИК И ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

 

Члан 57.

 

            Скупштина Градске општине има председника, који се бира из састава одборника, на време од четири године.

Члан 58.

 

            Председник Скупштине Градске општине организује рад Скупштине Градске општине, сазива седнице, предлаже дневни ред и председава седницама, стара се о остваривању јавности рада Скупштине Градске општине, потписује акте које је донела Скупштина Градске општине и врши и друге послове које му повери Скупштина Градске општине.

ИЗБОР ПРЕДСЕДНИКА

Члан 59.

 

            Председник Скупштине се бира из реда одборника, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника.

 

Члан 60.

 

            Кандидата за председника Скупштине може да предложи најмање 1/3 одборника.

            Одборник може да учествује у предлагању само једног кандидата.

            Предлог садржи име и презиме кандидата, кратку биографију, страначку припадност, образло- жење и потписе одборника.

Члан 61.

 

            Предлог кандидата за председника Скупштине подноси се председавајућем, у писаном облику.

            Председавајући упознаје одборнике са свим примљеним предлозима кандидата за председника Скупштине.

            О предложеним кандидатима отвара се расправа.

            Представник предлагача има право да образложи предлог.

            Кандидат за председника може да изнесе свој програм и одговори на постављена питања

одборника.

            Одборник може на седници изнети мишљење о предложеном кандидату.

            После расправе Скупштина, на предлог председавајућег, јавним гласањем, утврђује листу кандидата за председника Скупштине, по азбучном реду почетних слова њихових презимена.

Члан 62.

 

            Избор председника врши се тајним гласањем.

            Тајним гласањем за избор председника Скупштине, после потврђивања мандата одборника, руководи председавајући на седници Скупштине, односно најстарији одборник и секретар Скупштине из претходног сазива, а уколико није присутан на седници председавајућем Скупштине помажу у раду два најмлађа одборника.

Члан 63.

 

            За председника Скупштине изабран је одборник који је добио већину гласова од укупног броја одборника Скупштине.

            Ако су предложена два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поступак гласања се понавља.

            Ако је предложено више од два кандидата, а ниједан није добио потребну већину, поновиће се избор између два кандидата који су добили највећи број гласова, односно између више кандидата који су добили највећи једнаки број гласова.

            Ако ни у другом кругу председник Скупштине није изабран, поступак гласања се опет понавља.

            Ако ни у трећем гласању није изабран председник Скупштине, поступак избора се опет понавља, с тим што се више не могу предложити кандидати који у досадашњем гласању нису добили

потребан број гласова.

            Поступак предлагања кандидата ће се поновити и ако је на листи за избор председника био само један кандидат, који није изабран.

 

Члан 64.

 

            Председник Скупштине ступа на дужност по објављивању резултата избора за председника и преузима вођење седнице.

            Ако изабрани председник Скупштине није присутан на конститутивној седници председавајући одборник наставиће са руковођењем седнице, до избора заменика председника Скупштине.

ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ

Члан 65.

 

            Председник Скупштине може поднети оставку.

            Председник Скупштине подноси оставку у писаној форми или усмено, на самој седници Скупштине.

            У случају подношења оставке председнику Скупштине престаје функција даном одржавања седнице на којој је поднео оставку, односно на првој наредној седници Скупштине ако је оставку поднео између две седнице.

            Скупштина, без одлучивања – гласања, решењем утврђује да је председнику Скупштине престао мандат.

            До избора новог председника Скупштине Скупштином председава заменика председника Скупштине.

Члан 66.

 

            Председнику Скупштине може престати функција разрешењем са те функције.

            Предлог за разрешење председника пре истека мандата може поднети најмање 1/3 одбор- ника у Скупштини.

            Предлог се подноси у писаној форми и мора бити образложен.

            Разрешење председника се врши на начин и по поступку предвиђеним за његов избор.

Члан 67.

 

            Мандат председника Скупштине продужава се за време ратног стања, све док траје ратно стање.

Члан 68.

 

            Председник Скупштине може бити на сталном раду у Градској општини, о чему одлучује он сам после избора.

            Када није на сталном раду председник Скупштине има право на новчану накнаду.

ЗАМЕНИК ПРЕДСЕДНИКА СКУПШТИНЕ

Члан 69.

           

                Председник Скупштине има заменика.

            Заменик председника помаже председнику Скупштине у вршењу послова из његовог делокруга и замењује га у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност, или на основу посебног овлашћења.

Члан 70.

 

            Заменик председника Скупштине бира се по поступку и на начин предвиђеним за избор председника Скупштине.

            Тајним гласањем за избор заменика председника Скупштине руководи председник Скупштине.

            Кандидат за заменика председника Скупштине не може да помаже председнику Скупштине у руковођењу гласањем.

 

 

 

 

 

Члан 71.

 

            Заменику председника Скупштине престаје функција: оставком, разрешењем или престанком мандата одборника по поступку и на начин предвиђеним за престанак функције председника Скупштине.

Члан 72.

 

Ако заменику председника Скупштине мирују права из радног односа услед избора на ту функцију, заменик председника Скупштине може бити на сталном раду.

Када заменик председника Скупштине није на сталном раду има право на новчану накнаду за обављање функције.

            СЕКРЕТАР СКУПШТИНЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

 

Члан 73.

 

            Скупштина Градске општине има секретара који се стара о обављању стручних послова у вези са сазивањем и одржавањем седница Скупштине и њених радних тела и руководи административним

пословима везаним за њихов рад.

            Секретар Скупштине се поставља на предлог председника Скупштине, на време од 4 године,

јавним гласањем, већином гласова присутних одборника и може бити поново постављен.

            За секретара Скупштине може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, са положеним стручним испитом за рад у органима управе и радним искуством од најмање три године.

            Скупштина Градске општине може, на предлог председника Скупштине, разрешити

секретара и пре истека мандата.

            Секретар Скупштине Градске општине може бити на сталном раду у градској општини, о чему одлучује он сам после постављања.

            Када није на сталном раду секретар Скупштине има право на новчану накнаду.

Члан 74.

 

            Предлог за разрешење председника, заменика председника и секретара Скупштине не може се поново поднети у року краћем од 6 месеци од дана подношења претходног предлога за разрешење, као ни у року краћем од 6 месеци од дана разматрања претходног предлога за разрешење на седници Скупштине.

Члан 75.

 

            Једно лице може истовремено бити одборник Скупштине Градске општине и одборник Скупштине града Пожаревца.

Члан 76.

 

            Начин припреме, вођење и рад седнице Скупштине Градске општине и друга питања везана за рад Скупштине уређују се пословником.

           

Пословник доноси Скупштина Градске општине, на предлог Већа Градске општине, или најмање 1/3 одборника у Скупштини, већином гласова од укупног броја одборника, уз претходну сагласност Скупштине Града.

                               ИЗВРШНИ ОРГАНИ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

 

Члан 77.

 

            Извршни органи Градске општине су: председник Градске општине и Веће Градске општине.

 

ПРЕДСЕДНИК ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Избор и престанак функције председника

и заменика председника градске општине

Члан 78.

 

 

            Градска општина има председника, који је на сталном раду у Градској општини.

            Председника Градске општине бира Скупштина Градске општине из реда одборника, на предлог председника Скупштине, на време од четири године, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја одборника.

            Председник Градске општине има заменика који га замењује у случају његове одсутности и спречености да обавља своју дужност.

            Председник Скупштине Градске општине предлаже кандидата за председника Градске општине.

            Кандидат за председника Градске општине предлаже кандидата за заменика председника Градске општине из реда одборника, кога бира Скупштина Градске општине на исти начин као и председника Градске општине.

            Заменик председника Градске општине је на сталном раду у Градској општини.

            Председнику и заменику председника Градске општине избором на ову функцију престаје мандат одборника у Скупштини Градске општине.

Председник градске општине има два помоћника.

Члан 79.

 

 

            Председнику Градске општине престаје мандат пре истека времена на које је изабран:

            1) подношењем оставке;

            2) ако је осуђен на казну затвора у трајању од најмање шест месеци;

            3) ако је правоснажном судском одлуком лишен пословне способности;

            4) ако му престане пребивалиште на територији Градске општине;

            5) губљењем држављанства Републике Србије;

            6) ако врши послове који су законом одређени као неспојиви са функцијом председника Градске општине;

            7) разрешењем; и

            8) у другим случајевима предвиђеним законом.

Члан 80.

 

 

            Председник Градске општине може бити разрешен пре истека времена на које је биран, на образложен предлог најмање трећине одборника, на исти начин на који је изабран.

            О предлогу за разрешење председника Градске општине мора се расправљати и одлучивати у року од 15 дана од дана достављања предлога председнику Скупштине.

            Ако Скупштина не разреши председника Градске општине одборници који су поднели предлог за разрешење не могу поново предложити разрешење председника Градске општине пре истека рока од шест месеци од одбијања претходног предлога.

            Разрешењем председника Градске општине као и престанком мандата по било ком другом основу престаје мандат заменика председника Градске општине и Већа Градске општине.

            Заменик председника Градске општине, односно члан Већа Градске општине, могу бити разрешени пре истека времена на који су бирани, на предлог председника Градске општине или најмање 1/3 одборника, на исти начин на који су изабрани.

            Истовремено са предлогом за разрешење заменика председника Градске општине или члана Већа Градске општине, председник Градске општине је дужан да Скупштини поднесе предлог за избор новог заменика председника Градске општине или члана Већа, која истовремено доноси одлуку о разрешењу и о избору, односно на истој седници.

Председник Градске општине, заменик председника Градске општине или члан Већа који су разрешени или су поднели оставку, остају на дужности и врше текуће послове до избора новог председника Градске општине, заменика председника или члана Већа.

НАДЛЕЖНОСТ

Члан 81.

 

            Председник Градске општине:

  • представља и заступа Градску општину;
  • непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката скупштине Градске општине;
  • предлаже начин решавања питања о којима одлучује Скупштина Градске општине;
  • наредбодавац је за извршење буџета;
  • усмерава и усклађује рад управе Градске општине;
  • доноси појединачне и друге акте за које је овлашћен законом, статутом или одлуком Градске скупштине;
  • редовно извештава скупштину о свом раду, на њен захтев или по својој иницијативи;
  • закључује уговор о донацији од физичког или правног лица;
  • образује стручна радна тела;
  • врши и друге послове утврђене овим статутом, статутом Градске општине и другим актима Града и Градске општине.

ПОМОЋНИЦИ ПРЕДСЕДНИКА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Члан 82.

 

У Управи Градске општине могу се поставити помоћници председника Градске општине, за поједине области (економски развој, урбанизам, примарна здравствена заштита, заштита животне средине, пољопривреда и др).

Помоћници председника Градске општине се постављаjу у кабинету председника Градске општине најдуже на период док траје дужност председника Градске општине.

            Помоћници председника Градске општине покрећу иницијативе, предлажу пројекте и сачињавају мишљења у вези са питањима која су од значаја за развој у областима за које су постављени и врше друге послове утврђене актом о организацији управе Градске општине.

            Помоћнике председника Градске општине поставља и разрешава председник.

            Може бити постављено највише два помоћника председника Градске општине.

ВЕЋЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Члан 83.

 

Састав и избор

 

                        Веће Градске општине чине председник Градске општине, заменик председника Градске општине и 5 чланова, које бира Скупштина Градске општине, из реда одборника и из реда грађана, на период од четири године, тајним гласањем, већином од укупног броја одборника.

            Кандидате за чланове Већа Градске општине предлаже кандидат за председника Градске општине.

            Када одлучује о избору председника Градске општине Скупштина Градске општине истовремено одлучује о избору чланова Већа Градске општине, односно на истој седници.

            Председник Градске општине је председник Већа Градске општине.

            Заменик председника Градске општине је члан Већа Градске општине по функцији.

            Чланови Већа Градске општине које бира Скупштина Градске општине не могу истовремено бити и одборници, а могу бити задужени за једно или више одређених подручја из надлежности Градске општине.

            Одборнику који буде изабран за члана Већа Градске општине престаје одборнички мандат.             Чланови Већа Градске општине могу бити на сталном раду у Градској општини, о чему одлучују после избора.

            Када нису на сталном раду чланови Већа Градске општине имају право на новчану накнаду.

Члан 84.

 

            Председник Градске општине представља Веће Градске општине, сазива и води његове седнице.

            Председник Градске општине је одговоран за законитост рада Већа Градске општине.

            Председник Градске општине је дужан да обустави од примене одлуку Већа Градске општине

за коју сматра да није сагласна закону.

            Веће Градске општине може да одлучује ако седници присуствује већина од укупног броја његових чланова.

            Веће Градске општине одлучује већином гласова присутних чланова, ако законом, овим статутом, или његовим пословником за поједина питања није предвиђена друга већина.

            Организација, начин рада и одлучивања Већа Градске општине детаљније се уређује његовим пословником, у складу са законом, Статутом Града и овим статутом.

Члан 85.

 

            Председник Градске општине и Веће Градске општине редовно извештавају Скупштину Градске општине, по сопственој иницијативи или на њен захтев, о извршавању одлука и других аката Скупштине Градске општине.

НАДЛЕЖНОСТ

Члан 86.

 

            Веће Градске општине:

  • предлаже статут, буџет и друге одлуке, директоре јавних предузећа, установа, фондова и фондација градске општине, као и друге акте које доноси Скупштина Градске општине, осим решења о избору и разрешењу чланова скупштинских радних тела, чланова управних и надзорних одбора јавних предузећа, установа, организација и служби чији је оснивач градска општина које предлаже Комисија за именовања и разрешења Скупштине градске општине;

            2) непосредно извршава и стара се о извршавању одлука и других аката Скупштине Градске општине;

3) одлучује решењем о употреби средстава текуће и сталне буџетске резерве;

            4) доноси одлуку о привременом финансирању у случају да Скупштина Градске општине не донесе буџет пре почетка фискалне године;

            5) врши надзор над радом Управе Градске општине, поништава или укида акте Управе Градске општине који нису у сагласности са законом, статутом и другим општим актом или одлуком коју доноси Скупштина Градске општине;

            6) решава у управном поступку у другом степену о правима и обавезама грађана, предузећа и установа и других организација у управним стварима из надлежности Градске општине;

            7) стара се о извршавању поверених надлежности из оквира права и дужности Републике и Града;

            8) доноси акт из надлежности Скупштине Градске општине у случају непосредне ратне опасности, ратног стања, ванредног стања и елементарних непогода, с тим што је дужно да их поднесе на потврду Скупштини Градске општине, када она буде у могућности да се састане;

9) у име градске општине закључује колективне уговоре за јавна предузећа, установе и друге јавне службе чији је оснивач градска општина;

            10) даје сагласност на опште акте Установе и организације чији се рад финансира из буџета Градске општине, којима се уређује број и структура запослених и даје сагласност на број и структуру

запослених и других лица која се ангажују на остваривању програма или делова програма корисника буџета Градске општине, у складу са законом;

            11) одлучује о давању на коришћење, односно у закуп, као и о отказу уговора о давању на коришћење, односно у закуп и стављању хипотеке на непокретности које користе органи Градске општине, у складу са законом;

            12) одлучује о прибављању и отуђењу опреме веће вредности као и превозних средстава за потребе органа Градске општине;

            13) доноси општа акта када ја на то овлашћено законом или прописима Града или Градске општине;

            14) поставља и разрешава начелника Управе Градске општине;

            15) доноси акт о унутрашњем уређењу и систематизацији Управе Градске општине;

            16) образује стручна радна тела за поједине послове из своје надлежности и

            17) доноси пословник о раду, на предлог председника Градске општине.

Члан 87.

 

            Престанком мандата Скупштине Градске општине престаје мандат извршних органа Градске општине, с тим да они врше текуће послове из своје надлежности до ступања на дужност новог председника Градске општине и Већа Градске општине, односно председника и чланова привременог органа, ако је Скупштини мандат престао због распуштања Скупштине.

Члан 88.

 

            Одборник Скупштине Градске општине и члан Већа Градске општине који није на сталном раду у Градској општини има право на накнаду путних трошкова, изгубљене зараде, дневнице и других трошкова насталих вршењем одборничке дужности, у складу са посебном одлуком Скупштине Градске општине, уз претходну сагласност Градског већа.

Глава V

УПРАВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Организација и руковођење Управом Градске општине Костолац

Члан 89.

 

            Управа Градске општине образује се као јединствен орган.

           

За вршење сродних послова у Управи Градске општине, могу се образовати унутрашње организационе јединице.

            Управом Градске општине руководи начелник.

            За начелника Управе Градске општине може бити постављено лице које има стечено високо образовање из научне области правне науке на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету, најмање пет година радног искуства у струци и положен државни стручни испит за рад у органима државне управе.

            Начелника Управе Градске општине поставља Веће Градске општине, на основу јавног огласа, на пет година.

            Руководиоце унутрашњих организационих јединица у Управи Градске општине распоређује начелник.

Члан 90.

 

            Управа Градске општине:

            1) припрема нацрте прописа и других аката које доноси Скупштина, председник и веће Градске општине.

            2) извршава одлуке и друге акте Скупштине, председника и Већа Градске општине;

            3) решава у управном поступку у првом степену о правима и дужностима грађана, предузећа, установа и других организација у управним стварима из надлежности Градске општине;

            4) обавља послове управног надзора над извршавањем прописа и других општих аката Скупштине Градске општине у складу са одлуком Скупштине;

            5) извршава прописе чије је спровођење поверено Градској општини;

6) доставља извештај о свом раду на извршењу послова из надлежности Градске општине и поверених послова, председнику, Већу Градске општине и Скупштини, по потреби, а најмање једном годишње;

7) пружа помоћ месним заједницама у обављању административно – техничких и финансијско – материјалних послова и

            8) обавља стручне и друге послове које утврди Скупштина, председник и Веће Градске општине.

Члан 91.

 

            Организација Управе Градске општине, као и унутрашње уређење и систематизација управе Градске општине уређује се актима Градске општине, у складу са законом, Статутом Града и Статутом Градске општине.

Члан 92.

 

            Начелник за свој рад и рад Управе Градске општине одговара Већу Градске општине, у складу са овим статутом и актом о организацији Управе Градске општине.

 

 

 

 

Члан 93.

 

            Акт о организацији Управе Градске општине доноси Скупштина Градске општине на предлог Већа Градске општине, уз претходну сагласност Градског већа града Пожаревца.

            Акт о унутрашњем уређењу и систематизацији Управе, на предлог начелника Управе доноси Веће Градске општине уз претходну сагласност Градског већа града Пожаревца.

Члан 94.

 

            Управа Градске општине у обављању управног надзора може:

            1) наложити решењем извршење мера и радњи у одређеном року;

            2) изрећи мандатну казну;

            3) поднети пријаву надлежном органу за учињено кривично дело или привредни преступ и поднети захтев за покретање прекршајног поступка;

            4) издати привремено наређење, односно забрану;

            5) обавестити други орган, ако постоје разлози за предузимање мера за који је тај орган надлежан; и

            6) предузети и друге мере за које је овлашћена законом, прописом или општим актом.

            Овлашћења и организација за обављање послова из става 1. овог члана, ближе се уређују одлуком Скупштине Градске општине.

Члан 95.

 

            У поступку пред Управном Градске општине, у коме се решава о правима, обавезама и интересима грађана и правних лица, примењују се прописи о управном поступку.

Члан 96.

 

            Веће Градске општине решава сукоб надлежности између Управе Градске општине и других организација и установа кад на основу одлуке Скупштине Градске општине одлучују о појединим правима грађана, правних лица или других странака.

            Начелник Управе Градске општине решава сукоб надлежности између унутрашњих организационих јединица, уколико су образоване.

Члан 97.

 

            Послове Управе Градске општине који се односе на остваривање права, обавеза и интереса

грађана и правних лица могу обављати лица која имају прописану школску спрему, положен стручни испит за рад у органима државне управе и одговарајуће радно искуство, у складу са законом и другим прописом.

Члан 98.

 

            О изузећу начелника Управе Градске општине решава Веће Градске општине.

            О изузећу службеног лица у Управи Градске општине решава начелник Управе Градске општине.

Глава VI

МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ ОРГАНА ГРАДА И ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Сарадња органа Града и Градске општине

Члан 99.

 

 

            Односи органа Града и Градске општине, као и међусобни односи органа Градске општине у остваривању својих права и дужности утврђених законом, Статутом Града и овим статутом, заснивају се на сарадњи и договарању.

            У вршењу послова Града, органи Града:

            1) обавештавају органе и службе Градске општине, по сопственој иницијативи или на њихов захтев, о питањима од непосредног интереса за остваривање локалне самоуправе у Граду и за рад органа Градске општине и обезбеђују учешће органа Градске општине у припреми прописа Града од значаја за Градску општину;

            2) пружају стручну помоћ органима и службама Градске општине у обављању њихових послова; и

            3) траже извештаје, податке и обавештења о обављању послова Градске општине.

            Органи Градске општине, у вршењу својих послова:

            1) дају органима Града иницијативе за уређивање или доношење, односно измену прописа из надлежности Града и за предузимање мера од значаја за остваривање права и дужности Градске општине;

            2) траже мишљење од надлежног органа Града о примени прописа и других општих аката Града;

            3) учествују у припремању прописа Града чија је садржина од посебног значаја за остваривање права и дужности Градске општине и рад органа Градске општине; и

            4) врше и друге послове у складу са Статутом Града, овим статутом и другим прописима.

Надзор над радом и актима органа Градске општине

 

Члан 100.

 

            Органи Града врше надзор над радом и актима органа Градске општине у вршењу послова

Града који су Статутом Града пренети Градској општини.

            Надлежни орган Градске општине је дужан да органу Града који врши надзор над радом и актима тог органа, благовремено достави тражене податке, списе и исправе.

            За достављање тражених података, списа и исправа одговоран је председник Градске општине, односно секретар Скупштине Градске општине, ако се надзор врши над радом и актима Скупштине Градске општине.

Поступање органа Града у случају невршења послова Градске општине

 

Члан 101.

 

 

            Када орган Градске општине не врши послове утврђене овим статутом дуже од месец дана, одговарајући орган Града упозориће на то орган Градске општине.

            Ако орган Градске општине и даље не врши те послове дуже од месец дана од достављања упозорења, Скупштина Града, односно орган који она овласти, преузеће обављање тих послова, а Градској општини ће се обуставити финансијска средства за обављање тих послова.

            Истовремено са преузимањем послова, орган Града који је преузео обављање послова, са надлежним органом Градске општине, предузеће потребне мере ради стварања услова за обављање тих послова у Градској општини.

Поступање органа Града у случају несагласности Статута

Градске општине са Статутом Града

 

Члан 102.

 

 

            Када Скупштина Града оцени да Статут Градске општине није у сагласности са Статутом Града, указаће на то Скупштини Градске општине и затражити да у року који утврди Скупштина Града усагласи Статут Градске општине са Статутом Града.

            Ако Скупштина Градске општине не поступи у складу са ставом 1. овог члана, Скупштина Града покренуће поступак пред Уставним судом за оцену законитости Статута Градске општине и затражити обуставу од извршења појединачног акта или радње органа Градске општине донетог, односно предузете на основу тог статута, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

Поступање органа Града у случају несагласности општег акта

Градске општине са Статутом Града или другим општим актом Града

 

Члан 103.

 

 

            Ако општи акт органа Градске општине није у сагласности са Статутом Града или другим општим актом Града, градоначелник, на предлог Градске управе, одборника у Скупштини Града, или одборника у Скупштини Градске општине, чији се општи акт оспорава, упозориће на то орган Градске

општине који је донео тај акт и затражити да га усагласи, односно стави ван снаге.

            Ако орган Градске општине не поступи у складу са ставом 1. овог члана у року од месец дана од дана достављања упозорења, Скупштина Града, на предлог градоначелника, обуставиће од извршења тај акт решењем које се објављује у „Службеном гласнику града Пожаревца“.

            Скупштина Града, истовремено са доношењем решења из става 2. овог члана, покренуће поступак пред Уставним судом за оцену законитости тог акта и затражити обуставу од извршења појединачног акта или радње органа Градске општине донетог, односно предузете на основу тог акта, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

Покретање поступка за оцену уставности и

законитости општег акта Градске општине

 

Члан 104.

 

            Када Градска управа сматра да општи акт органа Градске општине није у складу са Уставом и законом дужна је да пред Уставним судом иницира покретање поступка за оцену сагласности тог акта са законом пред Уставним судом и затражи обуставу од извршења појединачног акта, или радње која је предузета на основу општег акта чија се законитост оцењује, ако би њиховим извршавањем могле наступити неотклоњиве штетне последице.

Укидање или поништавање појединачног акта

Градске општине

 

Члан 105.

 

            Када појединачни акт органа Градске општине, против којег није обезбеђена судска заштита, није у сагласности са Статутом Града и другим општим актом Града, градоначелник, на предлог Градске управе, предложиће Скупштини Градске општине да тај акт укине или поништи.

            Ако Скупштина Градске општине не поступи у складу са ставом 1. овог члана у року од месец дана од дана достављања предлога, Скупштина Града, на предлог Градског већа, укинуће или поништити тај акт.

Распуштање Скупштине Градске општине

 

Члан 106.

 

            Скупштина Градске општине може се распустити ако:

  1. не заседа дуже од три месеца;
  2. не изабере председника Градске општине и Веће Градске општине у року од месец дана од дана конституисања Скупштине градске општине, или од дана њиховог разрешења, односно подношења оставке;
  3. не донесе статут у року утврђеном Статутом Града и
  4. не донесе буџет у року утврђеном законом.

            Одлуку о распуштању Скупштине Градске општине доноси Скупштина Града, већином гласова од укупног броја одборника Скупштине, на предлог Градског већа.

            Председник Скупштине Града расписује изборе за одборнике Скупштине Градске општине у року од два месеца од ступања на снагу одлуке о распуштању Скупштине Градске општине.

            Мандат одборника изабраних на изборима из става 3. овог члана траје четири године.

            До конституисања Скупштине и избора извршних органа Градске општине текуће и неодложне послове из надлежности Скупштине и извршних органа обавља привремени орган Градске општине, кога чине председник и четири члана.

            Привремени орган Градске општине образује Скупштина Града, на предлог Градског већа.             Скупштина Града доноси посебно решење о именовању председника и чланова привременог органа, водећи рачуна о политичком саставу распуштене Скупштине Градске општине.

 

Члан 107.

 

 

            Ако се после спроведених избора за одборнике не конституише Скупштина у року од два

месеца од објављивања резултата избора, Скупштина Града именује привремени орган из члана 111. Овог статута, који обавља текуће и неодложне послове из надлежности Скупштине и извршних органа Градске општине до конституисања новог сазива Скупштине.

Председник Скупштине Града је дужан да одлуку о расписивању нових избора за Скупштину Градске општине донесе у року од месец дана, од дана кад је требало спровести изборе, односно конституисати Скупштину Градске општине.

Мандат одборника изабраних на изборима из става 2. овог члана, траје до истека мандата одборника Скупштине Градске општине изабраних на редовним изборима.

Поступање органа Градске општине кад орган

Града не врши послове из своје надлежности

 

Члан 108.

 

 

            Када орган Града не врши послове утврђене Статутом Града Скупштина Градске општине може затражити од надлежног органа Града да поступа у складу са Статутом Града.

            Ако орган Града и после упозорења не врши те послове дуже од месец дана, Скупштина Градске општине може да затражи да Влада Републике Србије предузме мере у складу са законом.

ЈАВНО ПРАВОБРАНИЛАШТВО

 

Члан 109.

 

 

            Послове правне заштите права и интереса Градске општине врши Градско јавно правобранилаштво у Пожаревцу.

Глава VII

НЕПОСРЕДНО УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА

У ОБАВЉАЊУ ПОСЛОВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

ОБЛИЦИ НЕПОСРЕДНОГ УЧЕШЋА

 

Члан 110.

 

 

            Облици непосредног учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе су: грађанска иницијатива, збор грађана и референдум.

            Облици непосредне самоуправе из става 1. овог члана уређују се законом и овим статутом.

Грађанска иницијатива

 

Члан 111.

 

            Грађани путем грађанске иницијативе предлажу Скупштини Градске општине доношење акта којим ће се уредити одређено питање из надлежности Градске општине, промену статута или других аката и расписивање референдума у складу са законом и статутом.

            За пуноважно покретање грађанске иницијативе потребно је да: је листа потписника састављена у складу са законмо и да иста садржи презиме, име, лични број, пребивалиште и својеручни потпис потписника и да је листу потписало 5% од укупног броја грађана са бирачким правом.

            Списак потписника грађана-бирача за покретање грађанске иницијативе мора да садржи презиме и име, лични број, пребивалиште и својеручни потпис.

О предлогу из става 1. овог члана Скупштина је дужна да одржи расправу и да достави образложен одговор грађанима у року од 60 дана од добијања предлога.

Члан 112.

 

            За спровођење грађанске иницијативе грађани образују иницијативни одбор, који

може образовати посебне одборе за прикупљање потписа.

            Чланови иницијативног одбора сачињавају и потписују предлог грађанске иницијативе о коме ће сакупљати потписе бирача и спроводе даљи поступак остваривања грађанске иницијативе на начин прописан законом.

ЗБОР ГРАЂАНА

 

Члан 113.

 

            Збор грађана сазива се за насељено место или део насељеног места који може бити заселак, улица, део градског насеља, подручје месне заједнице.

            Збор грађана расправља и даје предлоге о питањима из надлежности органа Градске општине.

            Збор грађана, јавним гласањем, већином гласова присутних усваја захтеве и предлоге и упућује их Скупштини или појединим органима и службама Градске општине.

            Органи и службе градске општине дужни су да у року од 60 дана од одржавања збора грађана, размотре захтеве и предлоге грађана и о њима заузму став, односно донесу одговарајућу одлуку или меру и о томе обавесте грађане.

Члан 114.

 

            Збор грађана сазива председник Скупштине, председник Градске општине и савет месне заједнице, најмање 8 дана, пре дана одржавања.

            Збор грађана може сазвати и група грађана у складу са одлуком Скупштине Градске општине.

            Управа Градске општине има обавезу да пружи стручну помоћ грађанима приликом формулисања предлога, односно захтева збора грађана.

Члан 115.

 

            Предлог за сазивање збора грађана могу дати:

- најмање 50 грађана-бирача из одговарајућег насељеног места,

- савет месне заједнице и

- најмање 5 одборника Скупштине Градске општине.

            Предлог за сазивање збора од стране грађана даје се у писаној форми и мора да садржи презиме и име, лични број, пребивалиште и потпис сваког грађанина.

            Предлог за сазивање збора од стране савета месне заједнице даје се у писаној форми.

            Предлог за сазивање збора од стране најмање 5 одборника даје се у писаној форми и мора да садржи презиме и име и потпис сваког одборника.

Члан 116.

            Сазивач, односно првопотписани у случајевима када група грађана сазива збор је обавезан да обавести Управу Градске општине о одржавању збора грађана.

            О сазваном збору грађани се обавештавају истицањем акта о сазивању збора на огласној табли, преко средстава информисања или на други уобичајени начин.

Збором грађана председава сазивач или лице које он писаним путем овласти.

РЕФЕРЕНДУМ

 

Члан 117.

 

            Скупштина Градске општине може, на сопствену иницијативу, да распише референдум о питањима из своје надлежности.

            Скупштина Градске општине дужна је да распише референдум о питањима из свог делокруга на захтев грађана Градске општине.

            Захтев грађана пуноважно је покренут ако је листа потписника захтева састављена у складу са законом и ако је исту потписало и потписе оверило најмање 10 % бирача Градске општине, који су уписани у бирачки списак на дан предаје захтева грађана Градској општини.

            Одлука путем референдума донета је ако се за њу изјаснила већина грађана која је гласала, под условом да је гласало више од половине укупног броја грађана са бирачким правом.

            Одлука донета на референдуму грађана је обавезујућа.

РЕФЕРЕНДУМ НА ДЕЛУ ТЕРИТОРИЈЕ

ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Члан 118.

 

            Скупштина Градске општине дужна је да распише референдум на делу своје територије о

питању које се односи на потребе, односно интересе становништва тог дела територије, на захтев 10%

потписа грађана-бирача са пребивалиштем на том делу територије, а који су уписани у бирачки списак на дан предаје захтева грађана Градској општини.

Члан 119.

 

            Списак потписника грађана-бирача за расписивање референдума, мора да садржи презиме и име, лични број, пребивалиште и својеручни потпис.

            Од дана расписивања до дана одржавања референдума не може протећи мање од 15 ни више од 90 дана.

Посебна одлука

Члан 120.

Посебном одлуком Скупштине Градске општине ближе се прописује, начин сазивања, поступак спровођења, начин утврђивања ставова, предлога и одлука, грађанске иницијативе, збора грађана, референдума као поступање и доношења одлука органа Градске општине поводом конкретног облика непосредног учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе, у складу са законом.

Јавна анкета

Члан 121.

 

Органи Градске општине могу консултовати грађане о питањима из своје надлежности.

Консултације из става 1. овог члана врше се путем јавне анкете.

Петиција грађана

Члан 122.

 

Петиција је писано обраћање појединца или групе грађана са пребивалиштем на територији Градске општине, којим се од одређеног органа Градске општине тражи да покрене поступак или предузме меру или радњу из своје надлежности.

Петиција обавезно садржи:

  • Назив органа коме се упућује,
  • Правни основ за подношење петиције са захтевом да се на петицију одговори,
  • Јасно формулисан захтев, односно предлог подносиоца, са образложењем,
  • Име, презиме и пребивалиште подносиоца петиције и
  • Потпис подносиоца петиције.

Орган Градске општине коме је упућена петиција је дужан да у року од 30 дана од дана достављања, обавести подносиоца петиције о свом ставу поводом захтева, односно предлога садржаних у петицији.

Управа Градске општине је дужна да грађанима пружи стручну помоћ у формулисању петиције, као и да им пружи потребне податке и обавештења од значаја за формулисање образложеног захтева, односно предлога садржаних у петицији.

Притужбе грађана

Члан 123.

 

Органи Градске општине дужни су да свима омогуће подношење притужби на свој рад и на неправилан рад и однос запослених у Управи Градске општине.

Органи Г Градске општине дужни су да испитају наводе истакнуте у притужби, који указују на пропусте и неправилности у њиховом раду и да у складу са законом покрену одговарајући поступак за санкционисање и отклањање пропуста и неправилности.

Органи Градске општине дужни су да дају подносиоцу притужбе, одговоре и информације о томе да ли је и како по притужби поступљено у року од 30 дана, ако подносилац притужбе то захтева.

Посебна одлука

Члан 124.

 

Начин поступања и одлучивања органа Градске општине поводом притужбе и петиције може се ближе уредити одлуком Скупштине Градске општине.

Јавна расправа

Члан 125.

.

Јавна расправа представља скуп различитих активности, предузетих у унапред предвиђеном временском оквиру, у циљу прибављања предлога и ставова грађана о нацрту неког акта.

Објављивање отпочињања рада

на припреми прописа

Члан 126.

 

Надлежни орган Градске општине је дужан да на интернет презентацији Градске општине односно на други примерен начин обавести јавност да је отпочео рад на припреми прописа које доноси Скупштина Градске општине.

Обавезна и факултативна јавна расправа

Члан 127.

 

Органи Градске општине дужни су да одрже најмање једну јавну расправу:

  • у поступку припреме статута;
  • у поступку припреме одлуке о буџету Градске општине (у делу планирања инвестиција);
  • у поступку припреме стратешких планова развоја;
  • у поступку припреме просторних и урбанистичких планова;
  • у другим случајевима предвиђеним законом и статутом Градске општине.

            Јавна расправа из става 1. овог члана спроводи се о нацрту акта, а може се спровести и раније на предлог органа надлежног за припрему и утврђивање нацрта.

            Јавна расправа у поступку припреме просторних и урбанистичких планова спроводи се у складу са законом којим се уређује област планирања и изградње.

            Јавну расправу из става 1. овог члана организује Веће Градске општине на начин и у време које предложи орган надлежан за утврђивање нацрта, ако овим статутом или посебном одлуком из члана 134. став 7. овог члана није другачије одређено.

Прикупљање потписа грађана за спровођење јавне расправе се спроводи у складу са прописима који уређују грађанску иницијативу.

Надлежно радно тело Скупштине Градске општине одлучује по примљеном предлогу грађана о спровођењу поступка јавне расправе.

Јавна расправа може се спровести и у поступку доношења других општих аката из надлежности Скупштине Градске општине, на основу захтева предлагача општег акта, једне трећине одборника или предлога 100 грађана са бирачким правом на територији Градске општине.

Спровођење

Члан 128.

У случају када је обавезна, јавна расправа из члана 132. став 1. тач. 1- 4. овог статута, јавна расправа обавезно укључује организовање најмање једног отвореног састанка представника надлежних органа Градске општине, односно јавних служби са заинтересованим грађанима, представницима удружења грађана и средстава јавног обавештавања (округли столови, трибине, презентације и сл.)

Када је факултатитвна, јавна расправа може се спроводити и достављањем предлога, сугестија и мишљења грађана и осталих учесника у јавној расправи у писаној или електронској форми.

Орган надлежан за организовање јавне расправе је дужан да грађанима из свих делова Градске општине омогући учешће у јавној расправи.

Организовање јавне расправе

Члан 129.

Веће Градске општине организује јавну расправу, одређује начин спровођења, место и време трајања јавне расправе.

Веће Градске општине упућује јавни позив грађанима, удружењима, стручној и осталој јавности, за учешће у јавној расправи.

Јавни позив за учешће на јавној расправи, објављује се на интернет презентацији Градске општине и на други погодан начин. Уз јавни позив обавезно се објављује програм спровођења јавне расправе, као и нацрт акта који је предмет јавне расправе.

Веће Градске општине може упутити позив за учешће на јавној расправи одређеним појединцима, представницима органа, организација и удружења за које сматра да су заинтересовани за акт који се разматра.

О току јавне расправе сачињава се извештај који садржи све предлоге и сугестије изнете у јавној расправи, као и ставове органа надлежног за припрему предлога акта о поднетим предлозима и сугестијама са образложењем разлога за њихово прихватање, односно неприхватање.

Извештај из става 5. oвог члана објављује се на интернет презентацији Градске општине и на други погодан начин.

Начин и поступак организовања, спровођења и трајања јавне расправе ближе се уређује посебном Одлуком о јавној расправи коју доноси Скупштина Градске општине.

Утврђивање предлога акта после споведене расправе

Члан 130.

 

Орган надлежан за утврђивање предлога акта о којем је спроведена јавна расправа, дужан је да приликом утврђивања предлога акта води рачуна о сугестијама и предлозима датим у јавној расправи.

Глава VIII

МЕСНА САМОУПРАВА

Облици месне самоуправе

Члан 131.

Ради задовољавања потреба и интереса од непосредног значаја за грађане са одређеног подручја, у Градској општини се оснивају месне заједнице и други облици месне самоуправе.

Месна заједница се оснива за једно или више села.

Месна заједница, односно други облик месне самоуправе (у даљем тексту: месна заједница) оснива се за: насељено место, два или више насељених места, део насељеног места, градску четврт, рејон, стамбени блок, улицу, део једне или више улица, који представља просторну, функционалну и урбанистичку целину и где постоји међусобна интересна повезаност грађана и могућност њиховог организовања.

Правни статус месне заједнице

Члан 132.

 

Месна заједница има својство правног лица, у оквиру права и дужности утврђених овим статутом и одлуком о оснивању.

Месна заједница има свој печат и рачун.

Имовина месних заједница

 

Члан 133.

 

Месна заједница има своју имовину коју могу чинити: покретне ствари, новчана средства, као и права и обавезе.

Месна заједница има право коришћења на непокретностима које су у јавној својини Града Пожаревца у циљу несметаног финкционисања својих органа.

Финансирање месне заједнице

Члан 134.

 

            Средства за рад месне заједнице обезбеђују се из:

            1) средстава утврђених одлуком о буџету Градске општине, укључујући и самодопринос,

            2) донација и прихода које месна заједница оствари својом активношћу.

            Месна заједница доноси финансијски план на који сагласност даје Веће Градске општине, у складу са одлуком о буџету Градске општине.

Образовање и укидање месне заједнице

Члан 135.

Скупштина Градске општине, уз претходно прибављено мишљење грађана, одлучује о образовању, подручју за које се образује, промени подручја и укидању месних заједница

Предлог за образовање, односно укидање месне заједнице могу поднети најмање 10% бирача са пребивалиштем на подручју на које се предлог односи, најмање једна трећина одборника и Веће Градске општине.

Нова месна заједница се образује спајањем две или више постојећих месних заједница или издвајањем дела подручја из једне или више постојећих месних заједница у нову месну заједницу.

Месна заједница се може укинути и њено подручје може бити промењено односно припојено једној или више постојећих месних заједница.

Одлука из става 1. овог члана доноси се већином гласова од укупног броја одборника.

Одлука о месним заједницама

Члан 136.

 

            Одлуком о месним заједницама уређује се :

  1. образовање, односно укидање или променa подручја месне заједнице,
  2. правни статус месне заједнице,
  3. имовина месне заједнице и финансирање месне заједнице,
  4. права и дужности месне заједнице,
  5. број чланова савета, поступак избора чланова савета месне заједнице, распуштање савета месне заједнице и престанак мандата чланова савета месне заједнице
  6. надлежност савета месне заједнице,
  7. сарадња месне заједнице са другим месним заједницама,
  8. као и друга питања од значаја за рад и фунционисање месних заједница на територији Градске општине.

Савет месне заједнице

Члан 137.

 

Савет месне заједнице је основни представнички орган грађана на подручју месне самоуправе.

Избори за савет месне заједнице спроводе се по правилима непосредног и тајног гласања на основу општег и једнаког изборног права, у складу са актом о оснивању.

Изборе за савет месне заједнице расписује председник Скупштине Града.

Мандат чланова савета месне заједнице траје четири године.

Председника савета месне заједнице бира савет из реда својих чланова, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова савета месне заједнице.

Савет месне заједнице:

1) доноси статут месне заједнице;

2) доноси финансијски план месне заједнице;

3) бира и разрешава председника савета месне заједнице;

4) врши друге послове из надлежности месне заједнице утврђене статутом Градске општине, актом о оснивању месне заједнице, или другим прописом Градске општине.

Распуштање савета месне заједнице

Члан 138.

 

            Савет месне заједнице може се распустити ако :

            1) савет не заседа дуже од три месеца;

            2) не изабере председника савета у року од месец дана од дана одржавања избора за чланове савета месне заједнице или од дана његовог разрешења, односно подношења оставке;

            3) не донесе финансијски план у року одређеном одлуком Скупштине Градске општине.

            Одлуку о распуштању савета месне заједнице доноси Скупштина Градске општине на предлог Већа Градске општине које врши надзор над законитошћу рада и аката месне заједнице.

            Председник Скупштине Града расписује изборе за савет месне заједнице, у року од 15 дана од ступања на снагу одлуке о распуштању савета месне заједнице, с тим да од датума расписивања избора до датума одржавања избора не може протећи више од 45 дана.

            До конституисања савета месне заједнице, текуће и неодложне послове месне заједнице обављаће повереник Градске општине кога именује Скупштина Градске општине истовремено са доношењем одлуке о распуштању савета месне заједнице.

Поверавање послова месној заједници и

организовање рада управе у месним заједницама

Члан 139.

 

Одлуком Скупштине Градске општине може се свим или појединим месним заједницама поверити вршење одређених послова из надлежности Градске општине, уз обезбеђивање за то потребних средстава.

Приликом одлучивања о поверавању послова из става 1. овог члана полази се од значаја тих послова за задовољавање свакодневних и непосредних потреба грађана са одређеног подручја.

За обављање одређених послова из надлежности Управе Градске општине, посебно у вези са остваривањем права грађана, може се организовати рад управе у месним заједницама.

Послове из става 3. овог члана, начин и место њиховог вршења, одређује председник Градске општине, на предлог начелника Управе Градске општине.

Стручна помоћ у обављању послова месне заједнице

Члан 140.

 

Управа Градске општине је дужна да месној заједници пружа помоћ у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова.

Поступак за оцену уставности и законитости

општег акта месне заједнице

Члан 141.

 

Веће Градске општине покренуће поступак за оцену уставности и законитости општег акта месне заједнице пред Уставним судом, ако сматра да тај акт није у сагласности са Уставом или законом.    

Председник Градске општине је дужан да обустави од извршења општи акт месне заједнице са територије Градске општине за који сматра да није сагласан Уставу или закону, решењем које ступа на снагу објављивањем у „Службеном гласнику Града Пожаревца“.

Решење о обустави од извршења престаје да важи ако Веће Градске општине у року од пет дана од објављивања решења не покрене поступак за оцену уставности и законитости општег акта.

Указивање савету месне заједнице

на предузимање одговарајућих мера

Члан 142.

 

Када Веће Градске општине сматра да општи акт месне заједнице није у сагласности са статутом Градске општине, актом о оснивању месне заједнице или другим прописом Градске општине, указаће на то савету месне заједнице ради предузимања одговарајућих мера.

Ако савет месне заједнице не поступи по предлозима из става 1. овог члана, Веће Градске општине ће о томе доставити обавештење председнику Градске општине који ће поништити општи акт месне заједнице решењем које ступа на снагу објављивањем у ''Службеном гласнику Града Пожаревца''.

Веће Градске општине предлаже председнику Градске општине обустављање финансирања активности месне заједнице у којима се финансијска средства не користе у складу са финансијским планом месне заједнице, одлуком о буџету или законом.

Глава IX

ЗАШТИТА ПРАВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

 

Члан 143.

 

            Веће Градске општине иницира Градском већу покретање поступка, или уз сагласност Градског већа покреће поступак за оцену уставности или законитости закона и другог општег акта Републике Србије, којим се повређује право на локалну самоуправу.

Члан 144.

 

            Веће Градске општине има право жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа Града или Градске општине онемогућава вршење надлежности Градске општине.

Глава X

САРАДЊА И УДРУЖИВАЊЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Сарадња и удруживање Градске општине

са општинама и градовима у земљи

Члан 145.

            Градска општина, органи и службе Градске општине, као и предузећа, установе и друге организације чији је оснивач, удружује се и остварује сарадњу са другим општинама и градовима и њиховим органима и службама у областима од заједничког интереса и ради њиховог остваривања могу удруживати средства и образовати заједничке органе, предузећа, установе и друге организације и установе, у складу са законом и статутом.

            Сарадња из става 1. овог члана подразумева и уступање обављања појединих послова из надлежности Градске општине другој јединици локалне самоуправе или предузећу, установи и другој организацији чији је оснивач Град.

            Ако Градска општина закључи споразум о сарадњи са другим општинама или са градом ради заједничког обављања послова из области комуналних делатности, ти послови заједнички се обављају у складу са законом који уређује комуналне делатности.

Споразум о сарадњи

Члан 146.

            Споразумом о сарадњи Градске општине са другим јединицама локалне самоуправе уређују се: назив и седиште заједничког органа, предузећа, установе или друге организације, врста, обим и начин обављања послова, начин финансирања, управљање и надзор над радом, приступање споразуму других јединица локалне самоуправе, поступак иступања односно одустајања од споразума јединице локалне самоуправе, права и обавезе запослених, као и друга питања од значаја за оснивање, рад и престанак рада, у складу са законом.

            Скупштина Градске општине одлучује о закључивању споразума из става 1. овог члана већином гласова од укупног броја одборника и дужна је да га достави министарству надлежном за локалну самоуправу у року од 30 дана од дана закључења споразума.

Заједничко извршавање поверених послова

Члан 147.

            Градска општина може, заједно са једном или више општина, односно градова, предложити министарству надлежном за локалну самоуправу заједничко извршавање одређених поверених послова, у складу са законом којим се уређује државна управа и уредбом Владе Републике Србије којом се уређују ближи услови и начин заједничког извршавања поверених послова.

            Градска општина може прихватити предлог надлежног органа државне управе да са једном или више општина, односно градова, заједнички обезбеди извршавање одређених поверених послова, у складу са законом којим се уређује државна управа и уредбом Владе Републике Србије којом се уређују ближи услови и начин заједничког извршавања поверених послова.

            Скупштина Градске општине одлучује о предлогу из става 2. овог члана у року од 30 дана од дана достављања предлога.

            Уколико прихвати предлог из става 2. овог члана, Скупштина Градске општине закључује са једном, односно више општина, односно градова, споразум о сарадњи којим се уређује заједничко извршавање поверених послова и доставља га министарству надлежном за локалну самоуправу.

            Споразум о сарадњи из става 4. овог члана објављује се после прибављања сагласности Владе Републике Србије.

           

Оснивање заједничког органа, службе, предузећа или друге организације

Члан 148.

Споразумом о сарадњи Градске општине са другим општинама, односно градовима, може се предвидети оснивање заједничког органа, службе, предузећа или друге организаације.

У случају из става 1. овог члана, надлежни орган Градске општине заједно са надлежним органом другог, односно других оснивача, одлучује о постављењу, односно именовању руководиоца заједничког органа, службе, предузећа или друге организације, разрешењу и њиховој одговорности и престанку дужности, у складу са законом.

Кад је споразумом о сарадњи предвиђено да заједнички орган одлучује о правима и обавезама грађана са пребивалиштем на територији Градске општине у управном поступку, о правима и обавезама тих грађана у другостепеном поступку одлучује Веће Градске општине, у складу са законом.

Средства за рад заједничког органа обезбеђују се у буџету Градске општине, сразмерно обиму послова које за Градску општину обавља заједнички орган.

Уступање послова другој општини, односно граду

Члан 149.

Споразумом о сарадњи Градска општина може уступити одређене послове из своје надлежности другој општини, односно граду.

Средства за рад органа општине, односно града који обавља уступљене послове, обезбеђују се у буџету Градске општине, сразмерно обиму уступљених послова.

Кад је споразумом о сарадњи предвиђено да уступљени послови обухватају одлучивање о правима и обавезама грађана са пребивалиштем на територији Градске општине у управном поступку, о правима и обавезама тих грађана у другостепеном поступку одлучује Веће Градске општине, у складу са законом.

Уступљени послови обављају се у име и за рачун Градске општине, а за њихово обављање одговорна је Градска општина.

Престанак важења споразума о сарадњи

Члан 150.

Споразум о сарадњи престаје да важи на захтев Градске општине или друге јединице локалне самоуправе учеснице споразума.

Скупштина упућује писани захтев другој учесници споразума најкасније шест месеци пре дана са којим споразум о сарадњи престаје да важи и истовремено о томе обавештава министарство надлежно за локалну самоуправу.

Споразум о сарадњи који је закључило више јединица локалне самоуправе, на захтев Градске општине престаје да важи само у делу који се односи на Градску општину.

Сарадња са јединицама локалне самоуправе других држава

Члан 151.

Градска општина може да остварује сарадњу у областима од заједничког интереса са јединицама локалне самоуправе у другим државама, у оквиру спољне политике Републике Србије, уз поштовање територијалног јединства и правног поретка Републике Србије, у складу са Уставом и законом.         

            Одлуку о сарадњи са одговарајућим територијалним заједницама, општинама и гра­довима доноси Скупштина Градске општине, уз сагласност Владе Републике Србије.

Споразум или други акт о успостављању сарадње потписује председник Градске општине или лице које он овласти.

Акт из става 3. овог члана објављује се и ступа на снагу после прибављања сагласности Владе Републике Србије.

Удруживање у асоцијације градова и општина

Члан 152.

Градска општина може бити оснивач или приступати асоцијацијама градова и општина, ради унапређења развоја локалне самоуправе, њене заштите и остваривања заједничких интереса.

Градск општина оснива или приступа асоцијацијама градова и општина које заступају интересе свог чланства пред државним органима, а посебно у поступку доношења закона и других аката од значаја за остваривање послова јединица локалне самоуправе.

Сарадња са удружењима и другим организацијама

Члан 153.

            Органи Градске општине могу сарађивати са удружењима, хуманитарним и другим организацијама, у интересу Градске општине и њених грађана.

Учешће у европским интеграцијама

Члан 154.

Градска општина у оквиру својих надлежности, преко својих органа, прати процес европских интеграција Републике Србије и развија за то потребне административне капацитете, у складу са законом и утврђеном политиком Републике Србије.

Глава XI

ДОНОШЕЊЕ АКАТА У СКУПШТИНИ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

 

Члан 155.

 

            У оквиру Уставом и законом утврђених права Градска општина доноси одлуке, правилнике, наредбе, упутства, решења, закључке, препоруке и друге потребне акте и прописе којима уређује питања из своје надлежности.

Одлуке доноси само Скупштина Градске општине, осим када је законом и овим статутом предвиђено да одлуку доноси други орган Градске општине.

Предлагање прописа и других општих аката

Скупштине Градске општине

Члан 156.

Право предлагања прописа и других општих аката из надлежности Скупштине Градске општине имају: сваки одборник Скупштинe Градске општине, радно тело Скупштинe Градске општине, Веће Градске општине и грађани путем грађанске иницијативе.

Хијерархија аката Градске општине

Члан 157.

Одлуке и општи акти Скупштине Градске општине морају бити сагласни са законом, статутом Града Пожаревца и статутом Градске општине.

Акти председника Градске општине и Већа Градске општине морају бити сагласни са законом, статутом Града, овим статутом, одлукама и општим актима Скупштинe Градске општине.

Акти Управе Градске општине морају бити сагласни са законом, статутом Града, овим статутом, одлу­кама и општим актима органа Градске општине.

Члан 158.

 

Општи акти органа Градске општине објављују се у „Службеном гласнику Града Пожаревца“.

Акти из става 1. овог члана ступају на снагу осмог дана од дана објављивања, осим ако доносилац у поступку доношења утврди да постоје нарочито оправдани разлози да исти ступи на снагу и раније.

Остали акти Градске општине објављују се у „Службеном гласнику Града Пожаревца“ када је то тим актима предвиђено.                                       

Глава XII

ТУМАЧЕЊЕ, ДОНОШЕЊЕ И ПРОМЕНА СТАТУТА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

 

Члан 159.

 

            Аутентично тумачење статута даје Скупштина Градске општине на предлог Комисије за прописе.

 

 

 

 

Члан 160.

 

 

Предлог за доношење или промену статута Градске општине може поднети најмање 5% грађана са бирачким правом на територији Градске општине, једна трећина одборника, председник Градске општине, Веће Градске општине и Скупштина Градске општине.

            Предлог се подноси у писаном облику, са образложењем.

            О предлогу за промену Статута Градске општине Скупштина Градске општине одлучује већином гласова од укупног броја одборника.

Ако Скупштина Градске општине одлучи да се приступи доношењу или промени статута Градске општине, истим актом одређује Комисију за израду нацрта статута, односно одлуке о промени статута Градске општине, одређује њене задатке и рок за израду нацрта.

Нацрт статута, односно одлуке о промени статута утврђује Веће Градске општине већином гласова од укупног броја чланова Већа Градске општине.

О нацрту статута, односно одлуке о промени статута спроводи се јавна расправа на начин и у року који је предвиђен одлуком о јавној расправи.

Веће Градске општине, након спроведене јавне расправе, утврђује предлог статута, односно одлуке о промени статута, већином гласова од укупног броја чланова Већа Градске општине. Приликом утврђивања предлога статута, односно одлуке о промени статута, Веће Градске општине водиће рачуна о предлозима и сугестијама датим у јавној расправи.

Скупштина Градске општине усваја статут, односно одлуку о промени статута већином гласова од укупног броја одборника.

Глава XIII

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Усклађивање прописа Градске општине

са овим статутом

 

Члан 161.

 

 

Прописи градске општине ускладиће се са одредбама овог статута у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог статута.

Прописи Градске општине остају на снази до њиховог усклађивања са овим статутом.

Доношење прописа Градске општине

на основу овог статута

Члан 162.

Одлуке на основу овог статута Скупштина Градске општине донеће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог статута.

Престанак важења Статута

Члан 163.

Даном ступања на снагу овог статута, престаје да важи Статут Градске општине Костолац („Службени гласник Града Пожаревца“, бр. 2/17 – пречишћен текст), осим одредаба чл. 49. до 54. тог статута које се примењују до дана почетка примене новог Пословника Скупштине Градске општине.

Члан 164.

            Овај статут ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику града Пожаревца“.

У Костолцу, ______2018. године                             Број: _____/18

                                                                                                                СКУПШТИНА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ КОСТОЛАЦ

                                                                                                                ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

                                                                      Иван Савић, струк.инж.ел.тех.

 

 

                                             Образложење

Правни основ

Правни основ за доношење Статута садржан је у члану 32. став 1. тачка 1) и члану 66. Закона о локалној самоуправи („СлужбенигласникРепубликеСрбије“, број 129/07, 83/14 - др. закон, 101/16 – др. закон и 47/2018) и члану 132. Статута Градске општине Костолац (Службени гласник Града Пожаревца бр. 2/17- пречишћен текст)

Чланом 32. тачка 1) Закона о локалној самоуправи између осталог прописано је да Скупштина општине, у складу са законом доноси статут општине.

Чланом 66. истог закона прописано је да се одредбе Закона о локалној самоуправи које се односе на скупштину општине примењују и на градску скупштину.

Чланом 132. Статута Градске општине Костолац прописано је да предлог за доношење или промену Статута Градске општине може поднети Веће Градске општине, најмање 1/3 одборника у Скупштини Градске општине и грађани путем грађанске иницијативе.

Ставом 2. наведеног члана прописано је да о предлогу за доношење Статута Скупштина Градске општине одлучује већином од укупног броја одборника.

Разлог за доношење

            Разлог доношења новог Статута је потпуно усклађивање Статута као највишег правног акта јединице локалне самоуправе са Законом о локалној самоуправи и потпунијој правној регулативи којом се регулишу основна питања од суштинског значаја за функционисање Градске општине Костолац.

Образложење појединих решења

 

Глава I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ (чл. 1-18)

            У овом делу предлога Статута налазе се основне одредбе о предмету Статута, положају Градске општине Костолац, његовој територији, језику и писму, симболима, признањима и празницима, односно јавности рада и имовини града. Неке од ових одредаба су разрађене у другим деловима Статута.

            У члану 1. (Предмет уређивања), наведен је круг најзначајнијих питања која су уређена Статутом, тако што је, између осталих питања које се односе на огргане Градске општине, њихово образовање и надлежност, наведено и спровођење поступка јавне расправе приликом припреме појединих општих аката утврђених овим статутом. Изложени начин дефинисања предмета овог Статута условљен је изменама Закона о локалној самоуправи из 2018. године и има за циљ да се истакне значај овог питања за остваривање права и дужности Градске општине и унапређивање локалне самоуправе у Градској општини.

            Ставовима 4. и 5. овог члана објашњава се родна неутралност израза који су у Статуту, у складу са правно-техничким правилима за израду прописа, изражени у граматичком мушком роду.

            Ставовима 6. и 7. овог члана оснажен је принцип по коме су грађани носиоци права на локалну самоуправу, те могу управљати пословима из надлежности града у складу са одредбама закона и овог Статута, даље је у складу са Законом о локалној самоуправи, прописано је да Градске општине има својство правног лица, док је чланом 5. као седиште Градске општине одређено насељено место Костолац у улици Боже Димитријевића бр. 13.

            Чланом 3 регулисана је територијална организација Градске општине у складу са Законом о територијалној организацији републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 18/2016 и 47/2018).

Члановима 6 – 13. дефинисани су изглед печата органа Градске општине, симболи и празници Градске општине у складу са традицијом Градске општине, при чему је прописано да Скупштина Градске општине одлучује о додељивању звања „почасни грађанин“ и (Јавност рада) која представља конкретизацију уставних и одредаба Закона о локалној самоуправи, односно дефинише минимум активности који свака локална самоуправа може и мора да обезбеди у циљу омогућавања јавности да се упознају са радом органа Градске општине, док се даље у Статуту налазе одредбе о јавности седница Скупштине Градске општине, јавном слушању, односно детаљније одредбе о јавним расправама, којима се даље разрађује принцип јавности рада органа Градске општине.

Глава II

ПОСЛОВИ КОЈЕ ВРШИ ГРАДСКА ОПШТИНА

(чл. 15)

            Овај део Статута посвећен је надлежностима Градске општине, јавним службама које оснива скупштина Градске општине и поверавању послова из надлежности Градске општине правним или физичким лицима.

            Надлежности Градске општине су конципиране тако да се наводе области у којима Градска општина има надлежности на основу посебних - секторских закона из тих области. Исти концепт примењен је у изменама Закона о локалној самоуправи из 2018. године, јер је због честих измена секторских закона готово немогуће ажурно набројати све послове које град обавља у оквиру своје надлежности.

            Сличан начин уређивања, дакле без детаљније разраде, примењен је и у одредбама које се односе на јавне службе и поверавање послова из надлежности Градске општине правном или физичком лицу, јер се ради о односима који су детаљно уређени одговарајућим секторским законима.  

Глава III

ФИНАНСИРАЊЕ ПОСЛОВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

(чл. 16-25)

            Одредбе у овом делу Статута су дефинисане на основу Закона о финансирању локалне самоуправе и Закона о буџетском систему, који ову материју исцрпно регулишу.

            У члану 17. предложено је да председник одговара Скупштини Градске општине за извршење буџета и да је дужан да је редовно извештава о томе. Како је, чланом 44, а у складу са чланом 66. Закона о локалној самоуправи, председник одређен као наредбодавац за извршење буџета, предложено је да буде одговоран за његово извршење и задужен и за извештавање.

            Чл. 18 – 25. утемељени су на одредбама Закона о финансирању локалне самоуправе којима је самодопринос грађана детаљно уређен. Према одредбама овог закона, облик и начин непосредног изјашњавања грађана, као и поступак доношења одлуке о самодоприносу, уређују се Статутом јединице локалне самоуправе, па је из тог разлога детаљније уређено доношење одлуке о увођењу самодоприноса.

 

Глава IV

ОРГАНИ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

(чл.26-98)

            Овај део Статута односи се на органе Градске општине – њихов избор, овлашћења и одговорност.

            Циљ чланова 27. и 28. (Презумпција надлежности) је да разјасни ситуације у којима се посебним законима предвиђа да је за одређени посао или доношење одређеног акта задужен „надлежни орган јединице локалне самоуправе“ . То се чини с обзиром на природу посла о коме се у конкретном случају ради – послови који се састоје у уређивање неких односа, биће у надлежности Скупштине Градске општине, а извршни послови у надлежности председника. Предвиђено је да извршни послови буду у надлежности председника што је у складу са чланом 44. тачка 6) Закона о локалној самоуправи који даје могућност да тај орган врши и друге послове утврђене Статутом и другим актима Градске општине. У крајњој линији, ако се не може утврдити природа посла, надлежна је Скупштина Градске општине, као највиши орган Градске општине.

  1. Скупштина Градске општине (чл. 31)

Скупштина је дефинисана као највиши орган Градске општине.

Новину представља и утврђивање одговорности секретара скупштине, односно начелника управе Градске општине, за благовремено достављање обавештења, тражених података, списа и упутстава потребних за квалитетан рад одборника, што представља усклађивање ове одредбе са последњим изменама ЗЛС.

Члан 31. регулише сазивање седнице Скупштине при чему је регулисано заказивање седнице у ситуацијама које оправдавају хитност, што представља усклађивање са изменама и допунама Закона о локалној самоуправи из 2018. године.

Члан 32. на веома детаљан начин дефинише надлежност скупштине као највишег органа Члан 31. регулише сазивање седнице Скупштине при чему је регулисано заказивање седнице у ситуацијама које оправдавају хитност, што представља усклађивање са изменама и допунама Закона о локалној самоуправи из 2018. године.

Чланом 33. прописан је број одборника који мора бити присутан да бу скупштина могла одлучивати, као и колика је већина гласова одборника потребна за доношење одлука чиме је извршена конкретизација члана 33. став 2. Закона о локалној самоуправи, тако што утврђује неколико одлука за чије доношење је потребна апсолутна већина одборника.

Члан 34. до 37. регулише права и дужности одборника, утврђује основна и уобичајена права и дужности одборника, која ће даље бити разрађени Пословником Скупштине Градске општине. Накнаде и друга примања одборника који дефинишу право одборника на накнаду трошкова везаних за вршење одборничке функције, заснован је на члану 7. Европске повеље о локалној самоуправи коју је Србија ратификовала 2007. године.

Утврђена је одговорности секретара скупштине, односно начелника управе Градске општине, за благовремено достављање обавештења, тражених података, списа и упутстава потребних за квалитетан рад одборника, што представља усклађивање ове одредбе са последњим изменама Закона о локалној самоуправи. Сагласно томе, побројане су надлежности наведене у члану 32. Закона о локалној самоуправи, надлежности које произлазе из наведеног закона а нису садржане у члану 32. као и надлежности које произлазе из посебних закона.

            Чланови 38 - 56. су посвећени радним телима скупштине. Предвиђена су стална, повремена и анкетна радна тела.

            Предвиђено је да се број и задаци радних тела, избор, права и дужности председника и чланова радних тела утврђују Пословником Скупштине, уместо Статутом, што је предвиђено и најновијим изменама Закона о локалној самоуправи.

  1. Председник и заменик председника Градске општине

Чланови 57 – 75. регулишу начин избора, престанак функција, права и дужности председника и заменика председника Скупштине, при чему је на нов начин, у складу са Законом о локалној самоуправи, уређен радноправни статус заменика председника Скупштине, то јест утврђује под којим условима ово лице може бити на сталном раду у Градској општини.

Чланом 73. регулисан је начин постављања, престанак функције и обавезе секретара скупштине при чему је извршено усклађивање са Законом о локалној самоуправи и са Законом о високом образовању, у делу који се односи на стручне и академске називе.

Чл. 77 – 86. односе се избор, престанак функције и надлежности извршних органа града.

Чланови 79. и 80. односе се на разрешење и оставку председника, заменика председника и члана већа Градске општине и њиховом дејству. До промене Закона о локалној самоуправи из 2018. године, оставка председника, као основ за престанак мандата, није била уређена Законом. Такође, није било уређено ни поступање по оставци ових функционера. Последњим изменама и допунама Закона о локалној самоуправи поступање по поднетој оставци председника је уређено, а пракса је наметнула потребу да се ближе уреди и поступање по поднетој оставци заменика председника и члана већа Градске општине. Прописана је обавеза председника да на првој наредној седници Скупштине Градске општине поднесе предлог за избор новог заменика гпредседника, односно члана већа Градске опшптине.

Чланом 81. проширен је списак надлежности председника у односу на члан 44. Закона о локалној самоуправи. Овде су на једном месту наведени још неки послови председника које произлазе из других одредаба Закона о локалној самоуправи и других прописа или су природно повезани са функцијом председника као што су послови произашли из Закона о буџетском систему.

  1. Веће Градске општине Костолац

Члан 83. регулише питања која се односе на веће Градске општине при чему је састав и избор усклађен са новим решењима из Закона о локалној самоуправи. Број чланова већа Градске општине одређује се Статутом, у зависности од броја становника Градске општине према подацима последњег пописа становништва, тако да у градовима до 15.000 становника веће може имати највише пет чланова. Такође је у складу са Законом о локалној самоуправи прецизирано да о избору председника, заменика председника и чланова већа Градске општине, скупштина Градске општине одлучује истовремено и обједињено.

Чланом 87. односи се на престанак функције члана већа Градске општине и поступања у том случају .

Члан 86. прописује надлежности већа Градске општине и поред послова из члана 46. Закона о локалној самоуправи у складу са другим прописима као што су Закон о инспекцијском надзору, Закон о јавним предузећима у складу са препоруком Регионалног центра Министарства одбране која се односи на доношење плана одбране и доношење акта о унутрашњем уређењу и систематизацији Управе Градске општине у складу са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

Глава V

УПРАВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

У члану 89. Управа Градске општине дефинисана је на начин предвиђен Законом о локалној самоуправи.

У члану 90. надлежности утврђене Законом о локалној самоуправи допуњене су вођењем законом предвиђених евиденција. Ова надлежност произлази из посебних закона који препуштају локалној самоуправи да својим актима одреди орган надлежан за вршење наведених послова (Закон о јавној својини и Закон о становању и одржавању зграда). Такође, према новим одредбама Закона о локалној самоуправи, Управа Градске општине је дужна да пружа помоћ месним заједницама у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова, па је таква обавеза унета и у статут.

У члану 89. извршено је усклађивање стручних и академских назива са Законом о локалној самоуправи и са Законом о високом образовању, а услов који се односи на положен стручни испит за рад у органима државне управе представља усклађивање са Законом о локалној самоуправи, односно са Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе.

У члану 97. основне смернице за деловање Управе Градске општине – стручност, непристрасност и политичка неутралност и оријентисаност на потребе грађана, допуњене су законом утврђеним обавезама Управе Градске општине у поступку решавања о правима, обавезама или правним интересима странке. Ове обавезе произлазе из Закона о локалној самоуправи и имају за циљ да побољшају положај странака у поступку.

Члан 92. у коме је прописана одговорност начелника Управе Градске општине последица је усаглашавања са изменама Закона о локалној самоуправи која има за циљ да се отклони стање дуалитета у досадашњем положају начелника управе. Будући да Веће Градске општине поставља начелника Управе Градске општине и врши надзор над њеним радом, не постоји однос одговорности начелника Управе Градске општине према Скупштини Градске општине.

Глава VI

МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ ОРГАНА ГРАДА И ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Члановима 99. до 108. регулисани су међусобни односи органа Града и Градске општине и питања која се односе на сарадњу органа Града и Градске општине, надзор над радом и актима органа Градске општине, поступање органа Града у случају невршења послова Градске општине, поступање органа Града у случају несагласности статута Градске општине са Статутом Града, поступање органа Града у случају несагласности општег акта Градске општине са Статутом Града или другим општим актом Града, покретање поступка за оцену уставности и законитости општег акта Градске општине и укидање или поништавање појединачног акта Градске општине.

Глава VII

НЕПОСРЕДНО УЧЕШЋЕ ГРАЂАНА У ОСТВАРИВАЊУ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ

Члановима 110. до 130. регулисана су сва три законом предвиђена облика непосредног учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе: грађанска иницијатива, збор грађана и референдум.

Осим наведених, законом утврђених облика непосредног учешћа грађана у остваривању локалне самоуправе, у овој глави члановима 122. и 123 предвиђена су и уређена још два права грађана: право на петицију и право на притужбе грађана. Право на петицију а представља конкретизацију права установљеног чланом 56. Устава

Члановима 142. до 147. прецизиран је и знатно детаљније уређена јавна расправа као посебан облик учешћа грађана у поступку доношења прописа Градске општине и других значајнијих аката. Намера је да, са једне стране, поступак доношења одлука у Градској општини буде што транспарентнијим и доступнијим грађанима, а са друге да поступак спровођења расправа што више поједностави, како он не би представљао терет за функционисање органа Градске општине.

Члановима 125 -130 . дефинисан је појам и облици организовања јавне расправе, као и обавеза организатора да обезбеди услове за учешће грађана из свих делова Градске општине. Такође, предвиђено је да се посебном одлуком Скупштине ближе уреде начин и поступак организовања и спровођења јавне расправе.

Наведени су случајеви у којима се јавна расправа обавезно спроводи – осим случајева одређених Законом и овим статутом, могуће је предвидети да се расправа обавезно спроводи и у поступку разматрања или доношења других аката за које Градска општина оцени да би учешће грађана, односно транспарентност поступка, допринело побољшању квалитета тих аката

Осим обавезне јавне расправе, предвиђена је могућност да се у поступку доношења других општих аката споведе јавна расправа уколико то захтева предлагач акта или једна трећина одборника, односно предложи најмање 100 грађана са бирачким правом на територији Градске општине. У овом последњем случају, предлог се подноси по прописима који уређују грађанску иницијативу. Међутим, подношење захтева, односно предлога не ствара аутоматски обавезу организовања и спровођења јавне расправе, већ њихову оправданост претходно оцењује надлежно радно тело Скупштине Градске општине.

Чланом 128. и 129. прописан је поступак организовања и спровођења јавне расправе. Значајно је прописивање обавезе објављивања јавног позива за учешће у јавној расправи, програма спровођења расправе и нацрта акта који је предмет јавне расправе. Такође је предвиђена обавеза надлежног органа да о спроведеној расправи сачини извештај који обавезно садржи све предлоге и сугестије изнете на расправи, као и ставове надлежног органа о тим предлозима са образложењем разлога за њихово прихватање, односно неприхватање.

Чланом 130. прописано је да је орган надлежан за утврђивање предлога акта који је био на јавној расправи, дужан да приликом утврђивања предлога води рачуна о предлозима и сугестијама датим на јавној расправи.

Глава VIII

МЕСНА САМОУПРАВА (члан 131-144)

Изменама и допунама Закона о локалној самоуправи из 2018. године учињен је значајан корак у отклањању бројних недостатака у практичној примени овог закона у области рада и функционисања месних заједница чиме су решени бројни проблеми и конфликти у раду органа месних заједница, настали због недовољног или непрецизног одређивања надлежности органа месних заједница и њиховог односа са органима ЈЛС, посебно у делу надзора над радом органа месних заједница.

Следећи те измене и допуне ЗЛС, у овој глави Статута се:

Прецизније одређује круг овлашћених предлагача за оснивање, укидање или промену подручја месне заједнице, уз значајно дефинисање улоге грађана у овом поступку;

Јасно и потпуно дефинише садржина одлуке о месним заједницама;

Уређују питања везана за избор и мандат Савета месне заједнице (основни представнички орган грађана на подручју месне заједнице) и овлашћења Градске општине у погледу доношења одлука о поступку избора Савета, као и основни делокруг рада Савета;

Прописују разлози за распуштање Савета, поступак за доношење одлуке о распуштању Савета, као и начин обављања текућих и неодложних послова до конституисања новог Савета;

Прецизира обавеза Већа Градске општине да даје сагласност на финансијски план месне заједнице – акт који утврђује износ средстава намењених месним заједницама, који треба да буде у складу са одлуком о буџету;

Уређују облици и начин вршења надзора над радом и актима месне заједнице предвиђено је да Веће Градске општине, као орган надлежан за вршење надзора над радом и актима месне заједнице, покреће поступак за оцену уставности и законитости општег акта месне заједнице ако сматра да тај акт није у сагласности са Уставом и законом. Такође, уређен је поступак утврђивања сагласности општег акта месне заједнице са статутом или другим општим актом Градске општине, као и предузимање одређених мера у поступку финансијске контроле рада месне заједнице. За доношење појединачних аката у овим поступцима предложена је надлежност председника.

Такође је, у складу са Законом о јавној својини, предвиђено да месна заједница има право коришћења на непокретностима које су у јавној својини града ради неметаног функционисања органа Месне заједнице.

Глава IX

ЗАШТИТА ПРАВА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

Чланом 143. и 144. Веће Градске општине одређено је као орган Градске општине надлежан за покретање поступка за оцену уставности или законитости закона или другог општег акта Републике Србије или Аутономне покрајине којим се повређује право на локалну самоуправу, и као орган надлежнан за подношење жалбе Уставном суду ако се појединачним актом или радњом државног органа или органа Града или Градске општине онемогућава вршење надлежности Градске општине. Обе одредбе представљају конкретизацију одговарајућих одредаба Закона о локалној самоуправи.

Глава X

САРАДЊА И УДРУЖИВАЊЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ (чл. 163-164)

Члановима 145-153. разрађени су облици сарадње којима се стварају услови за бржи економски развој Градске општине и за рационалније или стручније обављање појединих послова из надлежности Градске општине. Овим облицима сарадње законодавац је посветио посебну пажњу и у потпуности их уредио путем измена и допуна Закона о локалној самоуправи.

Чланом 146. утврђени су обавезни елементи споразума о сарадњи који треба да обезбеде стабилност у обављању послова и правну сигурност. Одлуку о закључивању споразума доноси Скупштина Градске општине апсолутном већином гласова и дужна је да га у законом утврђеном року достави министарству надлежном за локалну самоуправу који води евидецију о свим закљученим споразумима.

Чланом 147. уређено је заједничко обављање поверених послова, што представља значајну новину установљену законом, са циљем да се омогући свим, а нарочито мањим градовима и општинама које немаје адекватне административне и друге капацитете, да потпуније, односно заједнички обављају поверене послове. Уређене су две ситуације – прва, закључивање споразума по предлогу две или више јединица локалне самоуправе и друга, по предлогу надлежног органа државне управе (уређена Законом о државној управи). Оба облика сарадње реализују се у складу са посебном уредбом Владе РС којом се уређују ближи услови и начин заједничког извршавања поверених послова. Разлика између поменутих облика сарадње је у томе што се други облик реализује (ступа на снагу) после прибављања сагласности Владе Републике Србије.

Даље одредбе односе се на споразуме о сарадњи закључене ради оснивања заједничког органа (члан 148), односно на споразуме којима Градска општина уступа обављање послова из своје надлежности другом граду, односно општини (члан 149). Ове одредбе преузете су из Закона о локалној самоуправи. Слично је са чланом 150. којим је уређен престанак важења споразума о сарадњи.

Члан 153. утемељен је на Закону о локалној самоуправи и ствара обавезу Градске општине да преко својих органа прати процес европских интеграција и развија за то потребне административне капацитете.

Глава XI

АКТИ ГРАДА

У овом делу су побројани најчешћи акти (општи и појединачни) које доносе органи Градске општине, њихова међусобна хијерархија и објављивање и ступање на снагу.

ГЛАВА XIII

ТУМАЧЕЊЕ, ДОНОШЕЊЕ И ПРОМЕНА СТАТУТА

У овом делу су одредбе о овлашћењу Скупштине Градске општине да даје аутентично тумачење одредаба Статута и о поступку за промену или доношење новог Статута – овлашћеним предлагачима, поступку израде Статута, односно акта о промени Статута и одлучивању Скупштине Градске општине о предлогу.

ГЛАВА XIV

ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Предвиђено да се прописи Градске општине ускладе са одредбама новог Статута у року од 6 месеци од ступања Статута на снагу.

Исти рок предвиђен је за доношење нових одлука на основу овог Статута.

Посебном одредбом одређени су рокови за доношење, односно усклађивање планских докумената са овим статутом.

            Предвиђена је одложена примена појединих одредаба Статута – одредаба које се односе на спровођење обавезног поступка јавне расправе за планирање инвестиција у одлуци о буџету.

Спроведена је јавна расправа нацрта Статута Градске општине Костолац у периоду од 20. новембра до 27. новембра 2018. године, где су позвани грађани, удружења, правна лица са територије Градске општине Костолац, средства јавног обавештавања и други субјекти да дају предлоге, сугестије и коментаре. Нацрт је ради спровођења јавне расправе стављен на увид на интернет страници Градске општине Костолац www.kostolac.rs, огласној табли Градске општине Костолац. По истеку јавне расправе су размотрене све пристигле примедбе и сугестије.

Процена финансијских ефеката Статута на буџет Градске општине Костолац.

За реализацију овог акта нису потребна финансијска средства.

Акт Већа Градске општине Костолац, бр. ________________ од ___________2018. године

 

 

ОБРАЂИВАЧ:

НАЧЕЛНИК УПРАВЕ

ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

КОСТОЛАЦ

 

Анђелија Миливојевић, дипл. правник

 

 

 

ПРЕДЛАГАЧ:

ВЕЋЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ КОСТОЛАЦ,

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ КОСТОЛАЦ

ПРЕДСЕДНИК

Серџо Крстаноски, проф.физичке културе

   
   
Прочитано 189 пута
  • Костолац ноћу

    Костолац ноћу

  • Локомотива

     Локомотива у центру Костолца

  • Костолац на Дунаву

    Костолац на Дунаву

  • Панорама Костолца

    Панорама Костолца

  • Црква СВ. Максима исповедника

    Црква Св. Максима исповедника

  • Плажа

    Плажа "Топољар" - Купалиште

  • Археолошко налазиште

    Археолошко налазиште "Viminacium"

  • Плажа

    Плажа "Топољар" - Поглед са торња

  • Плажа

    Плажа "Топољар" - Поглед из ваздуха

  • Терени на паску

    Плажа "Топољар" - Терени на песку

  • Археолошко назалиште Viminacium

    Археолошко назалиште "Viminacium"

Контактирајте нас ...

Градска општина Костолац
Боже Димитријевића 12, 12208 Костолац, Република Србија
Тел. (012) 241 830

Email: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

mapa-footer

Број посета

Данас433
Јуче1053
Ове недеље433
Овог Месеца9565
Укупно716830

Ваша IP адреса је: 52.91.185.49 понедељак, 10 децембар 2018 09:37
Scroll to top
Our website is protected by DMC Firewall!