У Србији се дана 24. марта, обележава 22 године од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.

У Пожаревцу је свештенство Саборне цркве служило помен крај споменика Слобода. Потом су погинулима у оружаним  сукобима 1991 – 1992. године и страдалима у бомбардовању 1999. године, пошту одале делегације породица палих бораца, Града Пожаревца, Градске општине Костолац, Браничевског управног округа, Гарнизона Војске Србије у Пожаревцу, Полицијске управе Пожаревац, СУБНОР-а, Удружење потомака ратника 1912 – 1920. године Пожаревац, градских одбора СНС и СПС.

Градоначелник Пожаревца Саша Павловић је нагласио да је повод окупљања евоцирање успомене на храбре људе који су изгубили животе бранећи своју отаџбину током 78 дана бесомучног бомбардовања.

- На данашњи дан, неверица, бес и страх прекинули су свакодневни живот. Тада смо се сви ми, али и остатак света, подсетили да неправда још увек није непозната међународном праву и то крајем 20. века, у сред Европе.  Током два и по месеца, агресија бестидно названа операцијом „Милосрдни анђео“, немилосрдно је Србији нанела ненадокнадиву штету. Ту превасходно мислим на ону која се мери људским животима, али је тада слабој домаћој економији нанесена и велика материјална штета. Најстрашније је то што је неразумним играњем рата тадашњих светских моћника бесповратно, та 1999. година, однела две и по хиљаде живота.

- Читава Србија жали за њима, али и сви они у свету који су још тада увидели неправду силе над истином. Подизање гласа, дужност је свих нас у Пожаревцу који се сећамо и оних деветнаесторо полицајаца и војника из Браничевског округа. Сећамо се онога што је било и што се десило, а то је да су се херојском погибијом, ваши и наши мученици, сврстали у ред свих великих браниоца Србије кроз њену историју и не само Србије. Наших деветнаесторо хероја остаће упамћени што су свој живот дали у борби против сигурно највеће војне силе на свету, која је састављена и која се обрушила на нас. Иако историјске читанке у свету још увек различито гледају на оно што се десило 1999. године, сигуран сам у то да ће једнога дана једногласно одати достојну пажњу погинулим браниоцима у бомбардовању Србије, рекао је Павловић.

НАТО агресија трајала је 78 дана. Одлука је донета без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, а наредбу тадашњег команданта савезничких снага генералу Веслију Кларку, издао је генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

Непосредан повод за спровођење НАТО агресије била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа. Током једанаестонедељне војне акције, у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године, оштећени су привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Коначан број страдалих званично није усаглашен. Према неким проценама, погинуло је између 1.200 и 3.000 људи.