Откривањем спомен бисте Ђорђу Вајферту у центру града започето је обележавање празника 29. јануара, Дана Градске општине Костолац, основане пре 12 година.
Подизањем спомен бисте коју су свечано открили председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски и градоначелник Пожаревца Саша Павловић, одата је почаст Ђорђу Вајферту, творцу модерног рударства у Србији, који је заслужан за дуг и аутентичан развој историје Костолца.
Обраћајући се присутнима, председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски је нагласио да биста представља мали знак захвалности Ђорђу Вајферту за све оно што је урадио за Костолац, за развој рударства и енергетике у овом крају:
"Сви који су га познавали доживљавали су га као вредног, смиреног и скромног човека и епитаф који данас стоји на његовој бисти: „Неће све што сам ја умрети“, јесте његово обележје живота. Када се данас спомене Костолац, људима прво на памет падну Термоелектране и копови, Дунав, Виминацијум, угаљ, електрична енергија и то је разумљиво, јер су то нека од главних обележја нашег града. Али човеку коме можда највише дугујемо за историју и развој рударства и самог Костолца јесте Ђорђе Вајферт. Рођен је 1850. године у имућној панчевачкој породици где је похађао основну школу. После тога, завршава трговачку школу у Будимпешти и наставља да се усавршава у Великој пиварској школи у Вајенштофену. За време Српско – турских ратова млади Вајферт се јавља као добровољац, а у исто време помаже српској војсци у набавци топова и муниције зашта добија орден за храброст. Отворио је Фондацију краља Стефана Дечанског која брине о глувонемој деци у читавој Србији, а потом са Единбуршким одбором жена оснива болницу за жене и децу у Београду. Донира новац за изградњу Српске академије наука и уметности и 1890. године постаје гувернер Банке Србије. Отворио је 11 рудника у Југославији, а најважнији су рудник бакра у Бору, рудник живе на Авали, олова Рупље и злата Рукмалне. Године 1870. отвара први рудник у Старом Костолцу, а затим 1883. године и у Кленовнику. Од тада до данас, 152 године траје експанзија и развој рударства у Костолцу. Са сваком новом тоном угља, Костолац се све брже и брже ширио и развијао, попримивши изглед типичног рударског насеља, где се данас производи 14 одсто укупне електричне енергије у Србији. Данас ТЕ – КО поред електричне енергије производи и топлотну енергију за читав овај крај и то све захваљујући једном човеку. Од нашег угља засијала је и прва сијалица у Београду.", рекао је Крстаноски.
Честитајући празник Костолчанима, директор коорпоративних послова огранка „ТЕ – КО Костолац“ Ђорђе Кучинар је истакао да је веома значајно што се на овакав начин указује поштовање Ђорђу Вајферту:
"До сада смо десетинама година уназад то радили на наративан начин и путем писане речи, али захваљујући реализованој идеји локалних власти у виду спомен бисте поред које стојимо, у прилици смо данас да то чинимо и на један нови начин. Ђорђе Вајферт је зачетник једне рударске тековине која посебан значај има за Костолац, а и за целу Србију. Данас тај општи значај видимо кроз електроенергетску стабилност, конкурентност привреде, цену електричне енергије, уопште стандарда свих грађана. У време Ђорђа Вајферта држава Србија је била сиромашна, тако да његова активност има посебну тежину. У Костолац је стигао као тридесетогодишњак купивши рудник лигнита у повоју у Старом Костолцу. У том тренутку, у зачецима производња је била на нивоу од 700 тона годишње, а већ после десет година од његовог преузимања рудника производња је 200 пута увећана и износи 206.000 тона. Права радника су била на изузетно високом нивоу, то је био најмодернији рудник крајем 19. века на Балканском полуострву и костолачки рудари су били најплаћенији. Временом расте потреба за лигнитом, тако да од тог момента па до данас, ми се стално боримо да повећамо производњу, поготово од када расте потреба за електричном енергијом. Временом отвара се окно Кленовник, речним транспортом се превозио угаљ на чему се афирмисао Драгутин Тодић, један од највећих задужбинара Србије. Године 1925. рудник постаје акционарско друштво, током Другог светског рата Немци отварају први површински коп који је био у експлоатацији до 1980. године. Те године отвара се Површински коп Ћириковац и прве тоне угља из Копа Дрмно који је и дан данас у експлоатацији долазе 1987. године. Данас, сећајући се лика и дела Ђорђа Вајферта ми можемо спознати неке опште прихваћене друштвене вредности и трудити се да их и данас применимо.", поручио је Кучинар.
