На Ђурђевдан, 6. маја, у Селу Костолцу осим прославе сеоске славе обележиће се и јубилеј - девет деценија од изградње и првог освећења Цркве Светог Георгија, која представља, како за Село Костолац, тако и за Градску општину Костолац, симбол вечности и чини један од главних обележја наше општине.

Црква у Селу Костолцу је задужбина бродарског капетана и бродовласника из Београда, Драгутина В. Тодића и посвећена је Светом великомученику Георгију.

Велики задужбинар Тодић је био први Србин из Србије који, после полагања испита пред државном комисијом, постаје капетан и заповедник брода (1904. године). До 1909. године радио је у Бродарском друштву, а онда купује једну малу дереглију и постаје бродовласник. Транспортујући својим бродом и шлеповима угља из угљеног рудокопа ,,Костолац“, заволео је Село Костолац као своје родно место, а уз то је стекао поверење, јенога од најбогатијег и најсолиднијег пословног пријатеља, уваженог индустријалца господина Вајферта.

Црква је подигнута на платоу костолачког ,,града“, где су се још могле видети заостале зидине војничког града императора Јустинијана. Да би остварио своју замисао, око подизања цркве на најлепшем месту у селу, Тодић је купио земљиште на платоу костолачког ,,града“. Прво је подигао (1923. године) породичну вилу ,,Лепосава“, која је украшавала Село Костолац својом архитектуром, а још више својим доминатним положајем. 

Сама црква је грађена од 09. јуна 1923. године до 06. маја 1925. године када је предата свештеној употреби. План за цркву је радио архитекта Петар Ј. Поповић, а сарадник при изради плана био је Др Милоје Васић, професор Београдског универзитета.

Габарит цркве је у облику равнокраког крста, са истуреним певничким апсидама, димензија 24 х 13,50 метара. Висина цркве са кубетом је 23 метара. Поред кубета црква има и звоник у облику полигоне призме на квадратној основи. Унутрашњост цркве је подељена на паперту, брод и олтар. Паперта је засвођена крстатим сводом и из ње полази степениште до хора и звоника који је изнад ње. У звонику су три звоона различите величине. У паперти је такође и улаз у гробницу где почивају посмртни остаци ктитора овог храма.