Откривањем спомен бисте Ђорђу Вајферту у центру града започето је обележавање празника 29. јануара, Дана Градске општине Костолац, основане пре 12 година.

Подизањем спомен бисте коју су свечано открили председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски и градоначелник Пожаревца Саша Павловић, одата је почаст Ђорђу Вајферту, творцу модерног рударства у Србији, који је заслужан за дуг и аутентичан развој историје Костолца.

Обраћајући се присутнима, председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски је нагласио да биста представља мали знак захвалности Ђорђу Вајферту за све оно што је урадио за Костолац, за развој рударства и енергетике у овом крају:

"Сви који су га познавали доживљавали су га као вредног, смиреног и скромног човека и епитаф који данас стоји на његовој бисти: „Неће све што сам ја умрети“, јесте његово обележје живота. Када се данас спомене Костолац, људима прво на памет падну Термоелектране и копови, Дунав, Виминацијум, угаљ, електрична енергија и то је разумљиво, јер су то нека од главних обележја нашег града. Али човеку коме можда највише дугујемо за историју и развој рударства и самог Костолца јесте Ђорђе Вајферт. Рођен је 1850. године у имућној панчевачкој породици где је похађао основну школу. После тога, завршава трговачку школу у Будимпешти и наставља да се усавршава у Великој пиварској школи у Вајенштофену. За време Српско – турских ратова млади  Вајферт се јавља као добровољац, а у исто време помаже српској војсци у набавци топова и муниције зашта добија орден за храброст. Отворио је Фондацију краља Стефана Дечанског која брине о глувонемој деци у читавој Србији, а потом са Единбуршким одбором жена оснива болницу за жене и децу у Београду. Донира новац за изградњу Српске академије наука и уметности и 1890. године постаје гувернер Банке Србије. Отворио је 11 рудника у Југославији, а најважнији су рудник бакра у Бору, рудник живе на Авали, олова Рупље и злата Рукмалне. Године 1870. отвара први рудник у Старом Костолцу, а затим 1883. године и у Кленовнику. Од тада до данас, 152 године траје експанзија и развој рударства у Костолцу. Са сваком новом тоном угља, Костолац се све брже и брже ширио и развијао, попримивши изглед типичног рударског насеља, где се данас производи 14 одсто укупне електричне енергије у Србији. Данас ТЕ – КО поред електричне енергије производи и топлотну енергију за читав овај крај и то све захваљујући једном човеку. Од нашег угља засијала је и прва сијалица у Београду.", рекао је Крстаноски.

Честитајући празник Костолчанима, директор коорпоративних послова огранка „ТЕ – КО Костолац“ Ђорђе Кучинар је истакао да је веома значајно што се на овакав начин указује поштовање Ђорђу Вајферту:

"До сада смо десетинама година уназад то радили на наративан начин и путем писане речи, али захваљујући реализованој идеји локалних власти у виду спомен бисте поред које стојимо, у прилици смо данас да то чинимо и на један нови начин. Ђорђе Вајферт је зачетник једне рударске тековине која посебан значај има за Костолац, а и за целу Србију. Данас тај општи значај видимо кроз електроенергетску стабилност, конкурентност привреде, цену електричне енергије, уопште стандарда свих грађана. У време Ђорђа Вајферта држава Србија је била сиромашна, тако да његова активност има посебну тежину. У Костолац је стигао као тридесетогодишњак купивши рудник лигнита у повоју у Старом Костолцу. У том тренутку, у зачецима производња је била на нивоу од 700 тона годишње, а већ после десет година од његовог преузимања рудника производња је 200 пута увећана и износи 206.000 тона. Права радника су била на изузетно високом нивоу, то је био најмодернији рудник крајем 19. века на Балканском полуострву и костолачки рудари су били најплаћенији. Временом расте потреба за лигнитом, тако да од тог момента па до данас, ми се стално боримо да повећамо производњу, поготово од када расте потреба за електричном енергијом. Временом отвара се окно Кленовник, речним транспортом се превозио угаљ на чему се афирмисао Драгутин Тодић, један од највећих задужбинара Србије. Године 1925. рудник постаје акционарско друштво, током Другог светског рата Немци отварају први површински коп који је био у експлоатацији до 1980. године. Те године отвара се Површински коп Ћириковац и прве тоне угља из Копа Дрмно који је и дан данас у експлоатацији долазе 1987. године. Данас, сећајући се лика и дела Ђорђа Вајферта ми можемо спознати неке опште прихваћене друштвене вредности и трудити се да их и данас применимо.", поручио је Кучинар.

,,Упркос тешким условима изазваним епидемиолошком ситуацијом, успели смо да завршимо неколико великих пројеката протекле године и започнемо са радом на новим инфраструктурним пројектима који су од највећег значаја за целу Градску општину Костолац. Наставићемо са инвестицијама у инфраструктуру како би у што краћем року сви наши грађани имали квалитетније услове живота. Драги суграђани, честитам Вам 12. рођендан наше Градске општине, са жељом да до следећег рођендана наше општине значајно подигнемо квалитет живота у нашем граду и околним селима.“ – поручује Серџо Крстаноски, председник Градске општине Костолац честитајући грађанима 29. јануар, Дан Градске општине Костолац.

„Поштовани суграђани, у име Скупштине Градске општине Костолац и у своје лично име честитам вам Дан Градске општине Костолац. Данас начињемо тринаесту годину постојања, и полако, али сигурно, корачамо ка модерној и перспективној општини. Костолац се поноси својом богатом историјом, као и мултикултуралношћу и зато данас са поносом обележавамо овај празник и са огромном вољом и енергијом крчимо пут новим генерацијама за боље сутра свих нас. Желим да вам се захвалим на подршци, јер само заједничким радом и међусобним разумевањем можемо градити бољу и сигурнију будућност.

Драги суграђани, желим вам свима добро здравље, личну и породичну срећу.“, поручила је у својој честитки председница Скупштине Градске општине Костолац, Милена Церовшек.

Заменик председника Градске општине Костолац, Дарко Грубетић, честитао је својим суграђанима Дан Градске општине Костолац – 29. јануар:

,,Својим суграђанима желим здравље и лични успех на свим пољима, а руководство наше локалне самоуправе ће наставити да ради на побољшању услова живота за све грађане. Драги суграђани, у име Градске општине Костолац и у своје лично име честитам Вам 12 година постојања Градске општине Костолац.“

Поводом школске славе Светог Саве, Серџо Крстаноски, председник Градске општине Костолац, упутио је честитку ученицима и запосленима у систему образовања:

„Ученицима костолачке основне и средње школе, као и просветним радницима и запосленима у систему образовања честитам данашњи празник, школску славу Светог Саву.

Захваљујући народном учитељу и просветитељу Светом Сави постављени су темељи савременом школству, што представља трајну цивилизацијску тековину која нас подсећа да је улагање у младе и брига о њима сигуран пут ка изградњи бољег и напреднијег друштва.

У име Градске општине Костолац и у своје лично име, срећна вам школска слава Свети Сава и данашњи дан проведите у добром здрављу и расположењу, уз поштовање свих превентивних мера.“

Градска општина Костолац позива своје суграђане да се у што већем броју одазову акцији добровољног давања крви која ће бити реализована у среду, 26. јануара. Аутобус Института за трансфузије крви Србије биће паркиран на  платоу испред Дома културе у  улици Николе Тесле у  Костолац, у времену од 08:00 до 11:30 часова. Организатори акције добровољног давања крви су Институт за трансфузију крви Србије, Градска општина Костолац и Црвени крст Пожаревац.

Услед погоршања епидемиолошке ситуације обавештавамо јавност да ове године ипак неће бити најављеног Богојављенског пливања за часни крст.

У нади да ћемо имати боље здравствене прилике и околности наредне године желимо свима срећне празнике. Подсећамо, јуче је према подацима Завода за јавно здравље Пожаревац, у Браничевском округу забележено 278 нових случајева ковида-19. 

Веће Градске општине Костолац данас је одржало 31. редовну седницу, а на дневном реду нашло се 13 тачака. И на овом заседању костолачки Већници били су сложни, те су једногласно усвојене све тачке.

У кабинету председника Градске општине Костолац, Серџа Крстаноског, између осталог Веће Градске општине Костолац усвојило је:

• Предлог Јавног конкурса за суфинансирање програма, односно пројеката цркава и верских заједница са подручја Градске општине Костолац за 2022. годину, као и предлог пријавног обрасца по расписаном Јавном конкурсу;
• Предлог Одлуке о расписивању јавног конкурса за доделу средстава за пројекте, односно програме удружења и НВО која се финансирају односно суфинансирају из буџета Градске општине Костолац за 2022. годину и предлог текста пријавног обрасца уз конкурсну документацију по расписаном Јавном конкурсу за расподелу средстава за НВО и Удружења са територије Градске општине Костолац за 2022. годину;
• Предлог Одлуке о расписивању јавног конкурса за доделу средстава за пројекте, односно програме удружења у области Социјалнe заштитe старих лица, која су од јавног интереса за Градску општину Костолац за 2022. годину и предлог текста пријавног обрасца уз конкурсну документацију по расписаном Јавном конкурсу за расподелу средстава у области Социјална заштита старих лица за 2022. годину;
• Предлог расподелe средстава за суфинaнсирaњe прojeкaтa прoизвoдњe мeдиjских садржаја из области јавног информисања у 2022. години;
• Предлог Конкурса за суфинaнсирaњe прojeкaтa прoизвoдњe мeдиjских садржаја из области јавног информисања у 2022. години са предлозима образаца;
• Предлог Јавног обавештења за подношење предлога годишњих програма за 2022. годину и за подношење предлога за коришћење спортских објеката који су поверени на управљање Установи Центар за културу „Костолац“, чији је оснивач Градска општина Костолац за 2022. годину Комисије за реализацију годишњих програма у области спорта на територији Градске општине Костолац за 2022. годину;
• План јавних набавки Управе Градске општине Костолац за 2022. годину.

Град Пожаревац је објавио два јавна позива за доделу субвенција у оквиру пројекта „Развој ромског предузетништва у функцији одрживог запошљавања Рома и Ромкиња“.

Кликом на жељени назив јавног позива бићете усмерени на званичну интернет презентацију Града Пожаревца са које је могуће преузети комлетну документацију неоппходну за пријаву на конкурс.

Јавни позив за избор и доделу субвенција предузетницима, микро и малим предузећима у оквиру пројекта „Развој ромског предузетништва у функцији одрживог запошљавања Рома и Ромкиња“ 

Јавни позив незапосленим лицима за доделу субвенција за самозапoшљавање у оквиру пројекта „Развој ромског предузетништва у функцији одрживог запошљавања Рома и Ромкиња“