У оквиру плана и програма обиласка општина и градова, чланови Националног савета ромске националне мањине одржали су радни састанак са руководством Градске општине Костолац.
Посета општини имала је за циљ помоћ и подршку у спровођењу локалних мера за инклузију Рома, али и подршку приликом конкурисања за позиве домаћих и међународних организација.
Национални савет је представљала делегација коју су чинили председник НСРНМ Далибор Накић, председница Извршног одбора Пава Чабриловски, генерални секретар НСРНМ Дејан Влајковић и председник Културног центра Рома из Панчева Стеван Јовановић.
У име општине састанку су присуствовали председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски, заменик председника Дарко Грубетић, члан Већа Бајрам Морина, као и педагошки асистент и координатор за ромска питања.
Светски дан Рома обележава се 8. априла као дан прославе ромске културе и подизања свести о проблемима с којима се они суочавају. Ове године обележава се 50 година од Првог светског конгреса Рома. Овај дан слави се као прекретница ромског културног и политичког покрета који је поставио ромске заједнице на пут ка самоеманципацији и самоопредељењу.
У Костолцу је овај празник обележен скромно и у складу са епидемиолошком ситуацијом. Организатор "Недеље културе Рома" Реџеп Алијевић, председник Удружења "Креативни Роми" указао је на добру сарадњу невладиних организација са Градском општином Костолац.
“Удружење "Креативни Роми" је најстарије ромско удружење на територији општине, које је уједно и зачетник ромског активизма. Циљ удружења је побољшање услова живота ромске националне мањине”, истиче Алијевић.
Председник Градске општине Костолац, Серџо Крстаноски је честитајући празник Ромима, истакао да је положај Рома на територији костолачке општине данас на много вишем нивоу и да се у том смислу и даље вредно ради:
“Напредак је видљив у свим сферама друштвеног живота ромске популације. Велики број ромске деце укључен је у систем образовања.”
Како истиче, и у циљу побољшања услова живота у ромским насељима учињено је више него икада до сада:
“Изградњом фекалне канализације у ромским насељима у вредности од 105 милиона динара грађани Канала, Колишта и Дидиног села коначно ће после 30 година добити канализациону мрежу и самим тим постати грађани првог реда. Поред уређења водоводне, канализационе и топлификационе мреже на крају остаје уређење путне инфраструктуре.
У даљем периоду Градска општина Костолац наставиће да помаже ромској заједници у свим сферама, а пре свега уписом деце у предшколски програм, основну и средњу школу, пружиће помоћ у запошљавању, што ће допринети побољшању услова живота припадницима ромске националне мањине.”
Бајрам Морина, члан Већа Градске општине Костолац, указао је да је учињен корак напред у погледу побољшања положаја Рома кроз разне пројекте и програме.
Кроз пројекат "Кораци до инклузије" у оквиру програма ROMACTED који је спроведен у сарадњи са Саветом Европе и са Министарством саобраћаја, грађавинарства и инфраструктуре спроведене су активности које је дефинисала Локална акциона група, а самим тим успостављена је боља сарадња са представницима локалних институција и са представницима локалне самоуправе. Такође Локалним акционим планом за социјално укључивање Рома и Ромкиња за 2021. годину за пројекте невладиних организација биће распоређена средства у износу од 3,5 милиона динара за решавање проблема образовања, запошљавања, социјалне и здравствене заштите.
Администратор Канцеларије за ромска питања Азире Ахмети је нагласила да је кроз рад канцеларије Ромима је пружена помоћ у писању захтева, пружању савета, за социјална питања, изводе,...
Канцеларија је основана 2014. године и до сада је урадила пуно за ромску популацију, а пре свега доприноси позитивном имиџу града у погледу односа према овој популацији.
У Костолцу Роми чине 20 одсто од укупног броја становника.
Председник Градске општине Костолац, Серџо Крстаноски, је поводом 8. априла – Светског дана Рома упутио честитку свим припадницима ромске популације са подручја костолачке општине:
„Свим припадницима ромске популације честитам Светски дан Рома, желим им пуно среће, здравља и успеха. На подручју наше општине око 20% чини становништво ромске националности и о њиховим правима морамо мислити 365 дана у години, а 8. април је само дан када треба да сумирамо резултате и одредимо приоритете за наредни период. Задовољан сам чињеницом што сваке године Светски дан Рома дочекујемо са бољим резултатима. Градска општина Костолац наставиће и у наредном периоду да у што већој мери ради на унапређењу и побољшању квалитета живота Рома, јер су они то заслужили.
Драги суграђани ромске националности, срећан вам данашњи празник.“
Срђан Радовановић, члан Већа Градске општине Костолац ресорно задужен за Месне заједнице посетио је данас Месне заједнице са подручја Градске општине Костолац, те мештане села Кленовника, Петке, Острова и Села Костолца упознао са новинама о имунизацији. Од данас, 7. априла, у времену од 08:00 до 13:00 часова сваког радног дана грађани сеоских насеља са подручја Градске општине Костолац могу се вакцинисати против вируса Covid-19 без претходне пријаве на пункту Медицине рада у костолачком Дому здравља. Према речима господина Радовановића, на овај начин желимо да пробудимо свест свих наших суграђана да само вакцинацијом стичемо колективни имунитет и циљ нам је да читав процес пријављивања за вакцинацију поједноставимо. Велики број мештана имао је проблем око попуњавања пријаве на порталу е-Управе, те је на овај начин значајно олакшан процес имунизације. Наш задатак је да дођемо до сваког појединца на територији Градске општине и настојаћемо да физички приближимо процес вакцинације нашим грађанима, нарочито из сеоских средина. Овом приликом представницима Савета Месних заједница подељен је и материјал са садржајем о предностима и значају имунизације, који ће бити достављени свим мештанима сеоских насеља Градске општине Костолац.
Након реконструкције зелених површина са формирањем нових травњака и садње великог броја нових стабала, украсног жбуња и ниског растиња, недавно је уређен и урбани мобилијар, односно замењене су дотрајале и постављене нове парковске клупе. Настављено је уређење овог дела града, будући да се на овој локацији налази дечије игралиште ,,Nivеa“, те је овај парк место где грађани свих узраста могу квалитетно проводити слободно време.
На ред је затим дошла и санација пешачких стаза, тако да је извршена набавка и замена бехатон плоча, чиме су санирани прилази тргу. Извођач радова била је фирма „Ракета 2013“ из Костолца.
На подручју града Костолца завршени су радови на замени урбаног мобилијара – парковских клупа које су старе и дотрајале. У ужем центру града уграђено је и постављено укупно 40 нових металних клупа са дрвеним седиштем и наслоном, модерног и ергономског дизајна. Нове парковске клупе постављене су на више локација у граду и то на Тргу братства и јединства, на потезу код Спортске хале и на платоу испред зграде Градске општине Костолац.
Извођење радова на замени старих и постављању нових клупа обишли су челници Градске општине Костолац, председник Серџо Крстаноси, заменик председника Дарко Грубетић и председница Скупштине Милена Церовшек, а извођач радова је предузеће „Корали“ д.о.о. из Краљева.
Приликом одређивања локација на којима ће се поставити нове клупе, водило се рачуна о оправданости избора и местима где се окупљају грађани. Нове клупе ће омогућити удобан одмор и предах нашим грађанима и уједно својим изгледом украсити наш град.
Обавештавамо грађане да због редовног годишњег ремонта ТС 35/10 Костолац 1 и Костолац 2, у петак, 26. марта, у времену од 08:00 – 15:00 часова без електричне енергије остаће потрошачи са подручја Градске општие Костолац: Костолац и сва припадајућа села – Кленовник, Петка, Острово и Село Костолац.
Напомињемо да због поменутих радова, у истом временском периоду, грађани са територијее Градске општине Костолац остаће и без снабдевања водом.
У Србији се дана 24. марта, обележава 22 године од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију.
У Пожаревцу је свештенство Саборне цркве служило помен крај споменика Слобода. Потом су погинулима у оружаним сукобима 1991 – 1992. године и страдалима у бомбардовању 1999. године, пошту одале делегације породица палих бораца, Града Пожаревца, Градске општине Костолац, Браничевског управног округа, Гарнизона Војске Србије у Пожаревцу, Полицијске управе Пожаревац, СУБНОР-а, Удружење потомака ратника 1912 – 1920. године Пожаревац, градских одбора СНС и СПС.
Градоначелник Пожаревца Саша Павловић је нагласио да је повод окупљања евоцирање успомене на храбре људе који су изгубили животе бранећи своју отаџбину током 78 дана бесомучног бомбардовања.
- На данашњи дан, неверица, бес и страх прекинули су свакодневни живот. Тада смо се сви ми, али и остатак света, подсетили да неправда још увек није непозната међународном праву и то крајем 20. века, у сред Европе. Током два и по месеца, агресија бестидно названа операцијом „Милосрдни анђео“, немилосрдно је Србији нанела ненадокнадиву штету. Ту превасходно мислим на ону која се мери људским животима, али је тада слабој домаћој економији нанесена и велика материјална штета. Најстрашније је то што је неразумним играњем рата тадашњих светских моћника бесповратно, та 1999. година, однела две и по хиљаде живота.
- Читава Србија жали за њима, али и сви они у свету који су још тада увидели неправду силе над истином. Подизање гласа, дужност је свих нас у Пожаревцу који се сећамо и оних деветнаесторо полицајаца и војника из Браничевског округа. Сећамо се онога што је било и што се десило, а то је да су се херојском погибијом, ваши и наши мученици, сврстали у ред свих великих браниоца Србије кроз њену историју и не само Србије. Наших деветнаесторо хероја остаће упамћени што су свој живот дали у борби против сигурно највеће војне силе на свету, која је састављена и која се обрушила на нас. Иако историјске читанке у свету још увек различито гледају на оно што се десило 1999. године, сигуран сам у то да ће једнога дана једногласно одати достојну пажњу погинулим браниоцима у бомбардовању Србије, рекао је Павловић.
НАТО агресија трајала је 78 дана. Одлука је донета без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, а наредбу тадашњег команданта савезничких снага генералу Веслију Кларку, издао је генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Непосредан повод за спровођење НАТО агресије била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа. Током једанаестонедељне војне акције, у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године, оштећени су привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Коначан број страдалих званично није усаглашен. Према неким проценама, погинуло је између 1.200 и 3.000 људи.