Поводом 6. августа, Дана рудара на спомен обележју Мајдан у Селу Костолцу венце су положили представници Огранка „ТЕ–КО Костолац“, Града Пожаревца, Градске општине Костолац и Синдиката термоелектрана и копова Костолац. Испред Градске општине Костолац венац су положили председник Серџо Крстаноски, председница Скупштине Милена Церовшек и начелница Управе Ана Тишма.

Приликом полагања венаца директор Дирекције за производњу угља Драгослав Славковић подсетио је на покретање првих постројења:

„Богати власници првих индустријских постројења из крајева где је индустрија већ  хуктала донели су у наше крајеве нове погледе на свет и нову културу. Међу њима био је Ђорђе Вајферт, Немац по пореклу, али душом Србин. Отворио је први рудник у Костолцу. Угаљ је користио за рад парне пиваре у Београду. Вајферт је био пионир модерног рударства и зачетник српске индустрије и банкарства јер је и дуго низ година био и гувернер Народне банке.“, рекао је још Славковић.

Славковић се затим осврнуо на значај Костолца као неопходну карику електроенергетског потенцијала Србије и најавио пуштање блока Б3 следеће године:

„Данас Костолац представља неопходну карику електроенергетског потенцијала Србије. Костолачки блокови Б1 и Б2 су у еколошком смислу најсевременији блокови ЕПС-а. Наредне године планирано је пуштање блока Б3 и његово прикључење на мрежу. Како резерве угља на површинском копу Дрмно у овом тренутку износе око 200 милиона тона и како је овај површински коп једини снадбевање свих блокова у Костолцу, те је век трајања блокова лимитиран на 2038. годину или 2039. Годину ЕПС и огранак Костолац су протеклих година уложиле значајна средства и сређивању новог лежишта имоновано као Западни Костолац.  У марту 2020. године од стране Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду завршена је студија изводљивости експлоатације лежишта Западни Костолац. Студија је показала да на лежишту Западни Костолац има 350 милиона тона угља, а да се изнад угљеног слоја налазе значајне количине шљунка који би се наменски користио за даљу прераду и пласман на тржиште. Због тога је потребно што пре урадити главни рударски пројекат како би се створилу неопходни предуслови за отварање површинског копа Западни Костолац, а тако би се у континуитету омогућио сигуран и стабилан рад постојећих термокапацитета и не би се стрепело од енергетске кризе нити од увоза.“, закључио је Славковић.

Саша Павловић, градоначелник Пожаревца, истакао је значај и тежину рударског посла:

„Не морамо посебно говорити и томе да је угаљ један од најзначајнијих енергената и да је од почетка његове експлоатације у Србији дао немерљив допринос за њен развој. Подсетићу да је пре костолачког рудника у нашој земљи био отворен само Сењски рудник, тако да можемо рећи да у тим развоју имате водећу улогу међу осталим рудницима који постоје данас на нашем тлу. Од 1903. године и поменутог штрајка сењских рудара услови рада и статус запослених у рудницима и коповима вишеструко се променио. Има и оних, истина малобројних, који мисле да је та промена и више него довољна, њих бих позвао да само једну смену и то у сваком годишњем добу проведу на вашем радном месту. Верујем да би из корена променили своје мишљење када би на копу осетили врућину, хладноћу, кишу и снег, а да притом знају да вађење угља не сме стати. Поред модерне механизације ипак је људски фактор незаменљив, па тако и ваше присуство у овим тешким условима.“, рекао је између осталог Павловић.

По завршетку церемоније уследио је културно-уметнички програм „Моја Србија”.

Резањем славског колача након свечане литургије у цркви Светог Максима Исповедника, Костолац је обележио градску славу Светог Великомученика Прокопија. У присуству челника Градске општине, свештенства и грађана, овогодишњи колачар, заменик председника Градске општине Костолац Дарко Грубетић пренео је славу на следећег домаћина Миладина Радомировића, члана костолачког Већа. Предајући колач Дарко Грубетић је Костолчанима честитао славу и пожелео им мир и благостање.

 У навечерје славе Свети Великомученик Прокопије, 20. јула после вечерње службе, из цркве Светог Максима Исповедника кренула је литија улицама Костолца. По повратку, у порти цркве одржана је свечана академија којој су присуствовали градоначелник и председник Скупштине Града Пожаревца, Саша Павловић и Предраг Мијатовић са сарадницима, председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски и председница Скупштине Градске општине Костолац Милена Церовшек са сарадницима, колачар и заменик председника Градске општине Костолац Дарко Грубетић, одборници, представници Министарства одбране и унутрашњих послова, директори јавних предузећа и установа, свештенство и грађани.  Срећну славу грађанима на свечаној академији пожелео је председник Градске општине Серџо Крстаноски:

„Слава је време када се сви окупљамо, када се окупља читава породица, а данас слави цела Градска општина Костолац. Као што сваки дом има свог заштитника, тако и наш град као једна велика породица има свог чувара Светог Великомученика Прокопија. Већ двадесет година овај светац је чувар нашег града. Уверен сам да ћемо сваку наредну славу и дан заштитника нашег града дочекати са још бољим резултатима, да се гради, да се запошљава, да се реализују велики пројекти који ће обезбедити још бољи живот грађанима. Градска општина Костолац и Град Пожаревац ће у наредном периоду уложити још више труда, напора, рада како би на свим пољима унапредили и побољшали квалитет живота својих суграђана.“

Милена Церовшек, председница Скупштине Градске општине Костолац такође се честитком обратила својим суграђанима:

„Ово је прилика да се окупимо и промовишемо саборност, солидарност и традицију. Управо та духовна компонента је нешто што прожима косталачку општину и неком невидљивом нити спаја људе, даје снагу, буди веру и разумевање према другима. Вечерас морам да кажем да сам и више него поносна на све што смо заједничким снагама урадили. Уверења сам да ће наш Костолац са свим својим културним, привредним и туристичким потенцијалима наставити пут развоја, а године које предстоје бити у знаку његовог још већег интензивнијег напретка и просперитета.“

Славу Костолчанима и православним хришћанским верницима честитао је старешина цркве Светог Максима Исповедника, свештеник Дејан Лазаров. Подсетио је на животни пут римског војника Неанија, потоњег у Христу човека Светог Прокопија, заштитника Костолца назвавши га херојем:

„Зато је он образац по којем ми хришћани у савременом свету треба да храбро исповедамо веру победитеља смрти, васкрслог Христоса.“

Вече уочи празника у Костолцу је провео и градоначелник Пожаревца Саша Павловић. Позвавши се на начин живота свеца заштитника места, рекао је да ту идеју водиљу треба следити:

„Та идеја у себи као основну премису садржи одлучност. У времену пуном изазова каква су данас, та одлика помоћи ће да очувамо тековине које су наши преци марљиво градили. То је верска, национална толеранција као и поштовање различитости. По томе је овај град јединствен и због тога смо сви ми који носимо Костолац у срцу поносни. Верска толеранција је израз који се у Костолцу подразумева и надограђује љубав и поштовање према различитум верама и обичајима.“

Свечану академију поводом обележавања градске славе употпунили су музичким наступом група „Бели анђео“ и фолклорни анасамбл из Старог Костолца. На свечаној академији поводом обележавања славе Костолца награђени су ђаци и спортисти генерације Основне школе „Јован Цвијић“ и Техничке школе са домом ученика „Никола Тесла“.

Републички завод за статистику упућује јавни позив свим заинтересованим грађанима да се пријаве за посао пописивача у Попису становништва, домаћинстава и станова 2022. (у даљем тексту: Попис), који се спроводи у периоду од 1. до 31. октобра 2022. године.

Детаљније информације о јавном позиву, као и електронски пријавни образац можете наћи на интернет страници Републичког завода за статистику и то на следећој адреси:

https://popis2022.stat.gov.rs/sr-cyrl/5-vestisaopstenja/news-events/20220722-javni-poziv-za-prijavljivanje-popisivaca/

Градска општина Костолац позива суграђане да заједно прославимо градску славу Костолца, Св. Великомученика Прокопија, на традиционалан начин, како нам вера и обичаји налажу.

Програм прославе градске славе Костолца можете видети кликом на слику која прати овај текст. 

Синоћ је одржана традиционална манифестација „Островаћки бећарац“ која је закорачила у другу деценију постојања.

Градска општина Костолац гравитира са четири сеоска насеља, међу којима је и село Острово. Село Острово има своју традицију и обичаје и управо је ова манифестација „Островаћки бећарац“ симбол овог села. Острово је јединствено сеоско насеље у нашој општини у коме све мирише на Банат: војвођанска градња  кућа, шорови и успорени ритам живота, па се са правом управо овде и организује ова типична банатска манифестација.

Овогодишњи јавни радови на територији Градске општине Костолац отпочели су 1. јула и трајаће пуна четири месеца.

Овим пројектом под називом „Уређење и заштита природних ресурса у циљу здраве животне средине значајне за живот грађана на територији Градске општине Костолац“ изводиће се радови на кошењу зелених површина, сакупљању траве, сакупљању и изношењу кабастог смећа, сакупљању и изношењу смећа са дивљих депонија, сечу и орезивање дрвећа и самониклог жбуња, уређењу и чишћењу зелених површина, заливању траве и цвећа, одржавању дечијих игралишта, као и остали радови по потреби. Пројекат јавних радова реализује се на иницијативу костолачке општине, будући да је и ове године локална самоуправа конкурисала код Националне службе за запошљавање – филијала Пожаревац.

Пројектом је запослено 5 лица која спадају у категорију теже запошљивих лица, са првим и другим степеном стручне спреме.