Островаћки бећарац, који је 20. и 21. августа по 13. пут одржан у Острову крај Костолца, годинама уназад окупља велики број учесника. Организатори су Месна заједница Острово и Центар за културу „Костолац“, а покровитељи Град Пожаревац и Градска општина Костолац.

У петак, 20. августа, у оквиру овогодишње манифестације организовано је вече поезије. Централни дан био је у суботу, 21. августа, када се кувала и дегустирала рибља чорба и организовалe продајнe изложбe уметничких слика, колача и специјалитета домаће кухиње. Одиграна је и утакмица у малом фудбалу између ветерана островачког Дунава и ГФС Пожаревац и традиционално такмичење у бећарењу.

Отварању манифестације присуствовали су градоначелник Града Пожаревца Саша Павловић, председник Скупштине Града Предраг Мијатовић, председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски, председница Скупштине Градске општине Милена Церовшек, директорка Центра за културу „Костолац“ Јелена Шаманц, чланови пожаревачког Градског већа и Већа Градске општине Костолац.

Свим посетиоцима Острова добродошлицу је најпре пожелео председник Месне заједнице Златко Веселинов који је истакао да је значај Островаћког бећарца за овај крај Србије и грађане који живе у овом сеоском насељу, велики.  

Присутнима се обратио и председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски који није крио задовољство што је ова манифестација након две године паузе, на радост многих, поново организована.

Овогодишњу манифестацију свечано је отворио председник Скупштине Града Пожаревца Предраг Мијатовић. Према његовим речима, захваљујући Бећарцу, грађани на неки начин могу да искусе део Баната надомак Костолца:

„Будући да је бећарац по својој форми усмерен на хумор и забаву, могу рећи да је након тешког периода који је, надам се, већим делом иза нас, управо он преко потребан. И у најтежим временима наш народ је умео да се опусти, забави, нашали и то често на свој рачун. Бећарац описује на себи својствен начин све друштвене појаве и односе, не марећи много за оне који се у тим песмама препознају.“, рекао је Мијатовић.   

У програму су наступили чланови културно – уметничких друштава „Српска традиција“ из Београда, „Кличевац“ и „Острово“.

За бећара 2021. године проглашен је Горан Станојевић који је уједно ове године био и једини такмичар у бећарењу. 

На свечаности су додељена и признања спортским радницима који су помогли рад Фудбалског клуб „Дунав“ из Острова и Фудбалског савеза браничевског округа.  Награђени су Александар Новаковић, Александар Глишић, Сава Недељков, Мита Гаврилов и Златко Веселинов.

Признања су уручена и учесницима фудбалске утакмице између ветарана ФК „Дунав“ и ГФС Пожаревац. Награђена је Милица Стојичевић, судија фудбалске утакмице, Верољуб Веселинов, представник ФК „Дунав“ и капитен ГФС Маја Милошевић.  

Стотину песника из целе Србије и бројних земаља  Европе окупило се како би обележили десетогодишњицу Међународних песничких сусрета „Орфеј на Дунаву“.

Јубилеј је обележен у аутентичном простору Виминацијума,  а  организацију потписује  Клуб љубитеља књиге „Мајдан“,  уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије , Града Пожаревца,  Градске општине Костолац и  Центра за културу Костолац.

Манифестацију је пратио конкурс за најлепшу љубавну песму и стих. Жири, који су чинили председник Видак Масловарић и чланови: професор др Јовањ Јањић, Ана Дудаш  и Славица Пејовић, уз констатацију  да је конкуренција врло озбиљна, једногласно су одлучили да главна награда „Орфеј са Дунава“ буде додељена Драгану Лакићевићу, књижевнику из Београда, за његово укупно књижевно стваралаштво и посвећеност поетској речи.

Признање „Орфејева лира“ додељено је Матији Бећковићу, књижевнику из Београда за песму „Волим те“, док је награду „Еуридикин венац“ заслужио Мартин Пребуђили , књижевник из Старе Пазове, за најлепши љубавни стих  у песми „Сваког јутра“. Награду „Она“ добила је  професорка др Љубица Рајкић из Темишвара, за снагу, успех, креативност и достојанствени живот жене.

Плакете за  аутентично поимање поетике  љубави додељене су: Абдалаху Гасмију , Алики Телеску Михаилидис , Братиславу Р. Милановић, Верослави Малешевић , Владимиру Александровичу Бабошину, Новици Ђурићу и Параскеви (Воула) Меми.

Додељено је и укупно 50 повеља за лепоту и снагу лирског исказа и поетике. Награђенима је честитао председник Скупштине Града Пожаревца, Предраг Мијатовић, истакавши да је љубав свих песника према поезији снажна попут оне која је спојила Орфеја и Еуридику:

„Овај песнички фестивал не оставља за собом  материјални траг, али оно што ће остати после вашег дружења много је трајније и важније од било каквог предмета. Збир емоција, инспирације тренутка и животног искуства људи који дишу поезију попуниће и ове године наша срца и оплеменити их. Зато се сматрамо привилеговани  што смо баш ми домаћини  једног оваквог фестивала који је чедо Клуба љубитеља књиге „Мајдан“. Град Пожаревац и Градска општина Костолац  су поносни на ове дане и због чињенице да нам они, поред ванвременских стихова, донели и нове пријатеље. Драго нам је да су са нама ове године и многобројни гости и песници из иностранства и што и на овај и на онај начин показујемо лепоте овог дела Србије и овог тока Дунава. Има ли бољег начина да се културе приближе једна другој, а народи боље међусобно чују и разумеју, од универзалног језика поезије. Уколико и неко има подељено мишљење око истинитости ове тврдње, уверен сам да ће му овогодишњи Орфеј на Дунаву развејати све сумње“, рекао је Мијатовић.

Испред Клуба љубитеља књиге „Мајдан“ присутне је поздравила Славица Пејовић, која је додала да манифестација промовише песништво,  првенствено љубавну поезију, поезију осмеха и љубави. Пејовић је истакла да је поносна на наше песнике који су успели да у овом времену пошасти дигну свој глас и одрже дух.

У оквиру манифестације у петак је организовано вече туниско – српског пријатељства, као и округли сто  „Поезија у међукултурној комуникацији“. На овој својеврсној међународној трибини осим песника из Србије учествовали су лично или преко видео зума, песници из разних крајева света. Представљен је Зборник радова и есеја „Поезија“. Преседник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски и председница Скупштине Градске општине Костолац, Милена Церовшек, присуствовали су манфестацији у Виминацијуму, али и били домаћини округлог стола, обећавши да ће овакву манифестацију Градска општина увек подржавати.

Кратка анализа реализације тренутних капиталних инвестиција на територији Градске општине Костолац за период  од јануара до јуна 2021. године била је тема осме редовне седнице Скупштине у Костолцу. Капиталне инвестиције  реализоване су са око 22 одсто.

„У периоду од јануара до јуна 2021. године, Градска општина Костолац је од укупних јавних средстава прихода и примања на почетку календарске године имала 379,135 милиона, тренутно извршење у периоду од шест месеци је 116,128 милиона или 30,63 одсто“, истакао је Серџо Крстаноски, председник Градске општине Костолац.

Од планираних капиталних пројеката који се тренутно раде на територији Градске општине Костолац, Крстаноски је посебно издвојио изградњу фекално-канализационе мреже у 17 улица укључујући и две фекално-црпне станице.

Предата је документација за топлификацију и прикључак топловода села Острово и вреловод Костолац-Пожаревац. У плану је да се од 15. до 25. септембра крене са овом значајном инвестицијом.

Пројекти водоводне мреже су завршени.

Што се тиче извршења за шест месеци које износи 30,63 одсто, Крстаноски истиче да је ово у односу на претходне године једно од најбољих извршења до сада.

Дан рудара у Костолцу обележен је традиционалним полагањем венаца на спомен обележју у Селу Костолцу. Венце су на Мајдану у Селу Костолцу положили представници Електропривреде и  огранка „ТЕ – КО“ Костолац, Града Пожаревца и Градске општине Костолац, Синдиката термоелектрана и копова Костолац. Све је почело подземном експлоатацијом угља пре 151 годину, где је започета историја рударства у Селу Костолцу.

Присутнима се овом приликом обратио Веселин Булатовић, директор за производњу угља „ТЕ-КО“ Костолац који је изнео интересантан податак да је прва сијалица у Београду засијала од угља из Села Костолца. Булатовић је подсетио да је баш на Мајдану 1870. године почела производња угља, равно пре 151 године. Та производња рудника траје до данас  на једином Површинском копу Дрмно. Производња откривке на ПК Дрмно почела је 1984. године, а угља 1987. године на дубини од 120 метара. Булатовић је подсетио и да се на територији Дубравице, Брежана и Батовца налазе значајне количине угља (350 милиона тона), као и да су претходних година вршена истраживања.

Испред Града Пожаревца, присутнима се обратио градоначелник Саша Павловић који је између осталог рекао да пре костолачког рудника, у тадашњој Србији, био отворен само Сењски рудник и да од почетка експлоатације угља на овом простору прошле године навршило тачно 150 година.

„Када то узмемо у обзир, сигуран сам да ни најпрецизнији статистичари не би успели да израчунају колико је деце и породица отхрањено у Костолцу и околини захваљујући угљу. Само они који су тај хлеб јели и они који га једу и данас знају колико има кора и колико је тежак. Упркос напретку и развоју механизације, присуство човека на најодговорнијим местима експлоатације угља увек ће бити незаменљиво. Услови рада на тим местима могу се ублажити, али киша, ветар, снег и врућина увек ће бити присутни као противници.

„Поштовани рудари, упућујем вам најискреније честитке поводом 6. августа, Дана рудара. На данашњи празник одајемо почаст и захвалност свим нашим рударима који су тачно пре 151 годину поставили темеље и започели историју рударства у Костолцу. Такође, речи захвалности упућујем и рударима који су данас носећи велики ризик, али својим преданим и марљивим радом допринели да се из године у годину унапређује производња угља у нашим површинским коповима. Поштовани рудари, још једном вам честитам празник и СРЕЋНО!“ – истакао је Серџо Крстаноски, председник Градске општине Костолац, честитајући 6. август, Дан рудара.

У циљу сузбијања пандемије вируса COVID-19 наставља се имунизација становништва у Селу Костолац

У циљу сузбијања пандемије вируса COVID-19 наставља се имунизација становништва у селу Острову

Настављајући са ефикасним радом у среду, 4. августа, Веће Градске општине Костолац одржало је деветнаесту редовну седницу. На овом заседању костолачки већници разматрали су 26 тачака које су се нашле на дневном реду. Између осталог већници су разматрали и усвојили извештаје о утрошеним средствима спортских клубова са територије Градске општине Костолац по основу Уговора о дотацији. Такође, једногласно је утврђен предлог Извештаја о извршењу Одлуке о буџету Градске општине Костолац за период 01.01.2021. године до 30.06.2021. године и исти проследило Градском већу Града Пожаревца ради давања претходне сагласности и Скупштини Градске општине Костолац на усвајање. Седницом је председавао Серџо Крстаноски, председник Градске општине Костолац, а све тачке дневног реда усвојене су једногласно.

На данашњи дан, пре 26 година започела је акција ,,Олуја”, која је након, обимом мање, али по последицама једнаке акције ,,Бљесак" проузроковала историјски егзодус Срба с подручја западне Славоније, Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације. ,,Олуја" је почела 4. августа 1995. године нападом хрватске војске и полиције на Републику Српску Крајину, због чега се сваке године тај датум обележава као дан посвећен страдалим и прогнаним Србима са територије Хрватске.

Поводом овог тужног датума,  председник Градске општине Костолац, Серџо Крстаноски  истакао је  да је ,,Олуја“ један од најтежих и најтужнијих догађаја за српски народ, када је протерано  између 200.000 и 250.000 Срба, а убијено  или нестало више од 2.000 људи:

,,Широм наше земље данас се одржавају комеморације и помени за недужно страдале и прогнане. Ово је дан туге за цели српски народ и не сме се никада заборавити страдање невиних жртава.“ – између осталог поручио је председник Крстаноски.

Треће по реду такмичење у кувању рибље чорбе ,,Kостолачки котлић 2021" , биће одржано у петак, 6. августа 2021. године са почетком у 17:00 часова на Спортско - рекреативном центру ,,Топољар". 

Организатор манифестације је Градска општина Kостолац уз подршку  Града Пожареваца, синдиката ЈП ЕПС огранак ,,ТЕ – КО Костолац“ – синдикат  Tермоелектрана и синдикат Копова, Центра за културу ,,Костолац" и ресторана ,,Галија".

Учешће у организацији узели су и синдикат ПД ,,Прим“ Костолац, синдикална организација  ПД  ,,Аутотранстпорт", синдикална организација ПД ,, Костолац услуге" и синдикат ПД ,,Георад".

Обезбеђене су вредне награде за победнике, а пригодни поклони за све учеснике. У оквиру такмичења биће приређен богат културно - уметнички програм.

Програм – петак, 06. август:

09:00 часова

Меморијални турнир у малом фудбалу ,,Миомир Цвијић - Рус" ( на стадиону иза спортске хале);

17:00 - 19:00 часова - Такмичење у кувању рибље чорбе;

17:00 - 19:00 часова - Сајам етно хране и пића;

19:00 - 19:45 часова - Наступи културно - уметничког друштва ,,Костолац";

20:00 - 20:30 часова - Лутрија;

20:45 - 21:00 часова - Проглашење победника у кувању рибље чорбе;

21:00 час - Ватромет.

Током целог дана и вечери такмичаре и госте забављаће костолачки бенд „Бубашваба”.

Пријаве на сам дан такмичења.