Од свог оснивања до данас, Градска општина Костолац крчила је пут развоју и тежила да својим грађанима обезбеди што боље услове за  рад и живот, а свој напредак планирала је захваљујући реалним могућностима и потребама становништва. У дванаесту годину постојања улази са завидним резултатима и низом припремљених пројеката за даљи развој комуналне и путне инфраструктуре у Костолцу и свим селима, Острову, Селу Костолцу, Кленовнику и Петки. Свечаној седници одржаној у Дому културе, председника Градске општине Костолац Серџа Крстаноског и заменика председнице Скупштине Далибора Илића, присуствовали су костолачки одборници и чланови Већа, градоначелник Пожаревца Саша Павловић, председник Скупштине града Предраг Мијатовић, начелница Управе Градске општине Костолац Ана Тишма, секретар Скупштине Градске општине Костолац Слађана Петрушић, представници огранка „ТЕ – КО Костолац“, републичких и локалних јавних предузећа и установа, привредних друштава, цркве, полиције, војске, школа, месних заједница, удружења...

Празник, Дан када је формирана Градска општина Костолац суграђанима је честитао заменик председнице Градске општине Костолац Далибор Илић, напоменувши да је поносан што живи и ради у сложеној мултиконфесионалној и мултиетничкој средини:

"Добар географски положај, богата земља на површини и унутар ње, као и моћна река која протиче поред нас, нису главни разлог што и данас људи са поносом кажу да су житељи Костолца. Као главни разлог именујем то што смо успели да одржимо традицију средине, која негује верску и националну толеранцију. Много различитих култура и цивилизација је кроз историју живело овде. Неке у различитом, али многе у истом временском периоду. То јесте допринело да наредна поколења, у које убрајам и ово наше, Костолац и даље чувају као једно од оних места, где се различитост поздравља, поштује и негује. Претходне две године бележимо као године пуне изазова, турбуленције, али и  прилика да докажемо да смо достојни предака. Оних предака који су ово парче планете сачували током многих недаћа, ратова, непогода, па и пошасти. Наша повећана брига о здрављу последње две године, није умањила нашу бригу о заштити животне средине. Као место које је постојањем Термоелектрана и копова на својој територији, посебно осетљиво на ову тему, наша свакодневна активност усмерена је и на ову област. ГО Костолац може да се похвали реализованом инвестицијом из Програма заштите животне средине која се односила на пројекат замене и реконструкције постојећих, као и формирање нових дрвореда на подручју читавог Костолца. У исто време, трудимо се да и остала комунална инфраструктура добије прелазну оцену наших грађана, а последњи резултати, као и они које Градска општина пројектује за убудуће, можемо подвести као оне који су итекако вредни пажње. Костолац какав желимо стално ћемо унапређивати, а једина мера успеха биће нам задовољство наших грађана.", рекао је Илић.

Председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски је, обраћајући се на свечаној седници Костолчанима, такође навео да је претходна година била изузетно тешка за рад, али да су заједничким напорима проблеми решавани, од оних које је у здравству донео корона вирус до свакодневних везаних за квалитетнији стандард и живот грађана:

"Пре 4 године ГО Костолац је направила стратегију развоја своје општине и околних села која се односи на комплетно комунално уређење наше општине, где је у плану да сва насеља у Костолцу добију комплетну водоводну и канализациону мрежу, топлификацују, путну, спортску и туристичку инфраструктуру. То је оно што ће променити живот у Костолцу. Много тога смо позитивног урадили за нашу општину и наше грађане у претходном периоду и као што смо и обећали настављамо са равномерним развојем сваког дела наше општине. У последњих годину дана завршен је пројекат фекално канализационе мреже у 24 улице и грађани Дидиног насеља, Канала и Колишта после 30 година дочекали су фекалну канализацију. То је оно што ће променити живот за око 420 домаћинстава, односно 2.000 грађана који могу за себе да кажу да постају грађани првог реда.", рекао је председник Крстаноски.

"Такође, завршени су пројекти за изградњу водоводне мреже у Острову, пет улица у Костолцу и насељу Плажа и након добијања решења комплетан пројекат биће предат на реализацију ЈКП „Водовод и канализација“. Завршено је топлифицирање круга пијаце, Базенске улице на Каналу и Кобалове улице у Старом Костолцу и после 35 година кренуло се са ширењем топлификационе мреже према Острову и насељима Плажа и Виногради, где ће укупно 300 домаћинстава добити грејање. Асфалтиране су 33 улице и завршен је пројекат реконструкције и формирања новог дрвореда који је подразумевао садњу 1.876 стабала у 25 улица. Комплетно је завршено унутрашње уређење спортске хале, постављен је терен са вештачком травом иза хале, терен од гумиране подлоге на плажи, тартан подлоге за кошарку и одбојку, мобилијар на плажи и сређени су терени за мале спортове у Острову, Старом Костолцу и Кленовнику. Завршени су пројекти везани за социјално најугроженије становништво, фекалну канализацију насеља Плажа, реконструкцију топлификационе мреже у Селу Костолац, измену режима саобраћаја у централним улицама и уклањање надвожњака ауто моста. У припреми је урбанистички пројекат уређења градског парка и пешачко – бициклистичке стазе.

-Стекли су се сви неопходни законски услови за уклањање надвожњака ауто моста захваљујући људима из Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и на нама је да у наредном периоду на том месту изградимо модерну саобраћајницу која ће спојити 4 улице у самом центру града. Сви ови капитални пројекти биће у потпуности реализовани током наредне три године, чиме ће се у великој мери унапредити и побољшати квалитет живота на овом подручју.", закључио је Крстаноски.

Градоначелник Пожаревца Саша Павловић је истакао да овај датум који симболизује прекртетницу у организацији живота грађана и функционисања општине, важан је свима, а не само Костолчанима:

"Ту превасходно мислим на остале становнике града Пожаревца, али и читаве Србије јер сматрам да не треба превише трошити речи на значај који Костолац има за енергетски систем Србије. Да би наш енергетски гигант био ефикасан и кадар да помогне и осталим деловима ЕПС-а када затреба, као што је то недавно био случај, и место у коме је стациониран мора функционисати беспрекорно. Зато сви заједно морамо љубоморно чувати добре и вредне људе који свакога дана одлазе на своје послове и своју личну енергију заједно са својим колегама претварају у енергију за покретање читаве Србије. Узевши у обзир њихово свакодневно пожртвовање, али и допринос свих осталих Костолчана који се баве неким другим пословима, слободан сам да оценим да општинско руководство последњих година итекако успева да им пружи услове живота какве заслужују. Тај резултат обезбедила је синергија општинског и градског руководства чиме је на делу показано како заједнички рад за добробит свих житеља треба и мора да изгледа.", нагласио је Павловић.      

Повељу Ђорђе Вајферт – „Вајфертов жиг“ која се додељује поводом Дана Градске општине Костолац, ове године завределе су Андријана Максимовић, директорка НИПД „Реч народа“ у области новинарства и Оливера Хајровић, специјалиста медицинске психологије у области социо – хуманитарног рада. Признања су им уручили председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски и заменик председнице Скупштине Градске општине Костолац Далибор Илић.

У свом обраћању Андријана Максимовић је истакла да јој је велика част да буде носилац признања које је симбол историје Градске општине Костолац и симбол целог процеса мукотрпне градње, настанка и развоја Костолца на темељима визије великога човека као што је био Ђорђе Вајферт.

Оливера Хајровић је, у свом обраћању након доделе награде, нарочито истакла да признање које носи име Ђорђа Вајферта представља завештање које јасно указује како треба радити и живети.

Откривањем спомен бисте Ђорђу Вајферту у центру града започето је обележавање празника 29. јануара, Дана Градске општине Костолац, основане пре 12 година.

Подизањем спомен бисте коју су свечано открили председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски и градоначелник Пожаревца Саша Павловић, одата је почаст Ђорђу Вајферту, творцу модерног рударства у Србији, који је заслужан за дуг и аутентичан развој историје Костолца.

Обраћајући се присутнима, председник Градске општине Костолац Серџо Крстаноски је нагласио да биста представља мали знак захвалности Ђорђу Вајферту за све оно што је урадио за Костолац, за развој рударства и енергетике у овом крају:

"Сви који су га познавали доживљавали су га као вредног, смиреног и скромног човека и епитаф који данас стоји на његовој бисти: „Неће све што сам ја умрети“, јесте његово обележје живота. Када се данас спомене Костолац, људима прво на памет падну Термоелектране и копови, Дунав, Виминацијум, угаљ, електрична енергија и то је разумљиво, јер су то нека од главних обележја нашег града. Али човеку коме можда највише дугујемо за историју и развој рударства и самог Костолца јесте Ђорђе Вајферт. Рођен је 1850. године у имућној панчевачкој породици где је похађао основну школу. После тога, завршава трговачку школу у Будимпешти и наставља да се усавршава у Великој пиварској школи у Вајенштофену. За време Српско – турских ратова млади  Вајферт се јавља као добровољац, а у исто време помаже српској војсци у набавци топова и муниције зашта добија орден за храброст. Отворио је Фондацију краља Стефана Дечанског која брине о глувонемој деци у читавој Србији, а потом са Единбуршким одбором жена оснива болницу за жене и децу у Београду. Донира новац за изградњу Српске академије наука и уметности и 1890. године постаје гувернер Банке Србије. Отворио је 11 рудника у Југославији, а најважнији су рудник бакра у Бору, рудник живе на Авали, олова Рупље и злата Рукмалне. Године 1870. отвара први рудник у Старом Костолцу, а затим 1883. године и у Кленовнику. Од тада до данас, 152 године траје експанзија и развој рударства у Костолцу. Са сваком новом тоном угља, Костолац се све брже и брже ширио и развијао, попримивши изглед типичног рударског насеља, где се данас производи 14 одсто укупне електричне енергије у Србији. Данас ТЕ – КО поред електричне енергије производи и топлотну енергију за читав овај крај и то све захваљујући једном човеку. Од нашег угља засијала је и прва сијалица у Београду.", рекао је Крстаноски.

Честитајући празник Костолчанима, директор коорпоративних послова огранка „ТЕ – КО Костолац“ Ђорђе Кучинар је истакао да је веома значајно што се на овакав начин указује поштовање Ђорђу Вајферту:

"До сада смо десетинама година уназад то радили на наративан начин и путем писане речи, али захваљујући реализованој идеји локалних власти у виду спомен бисте поред које стојимо, у прилици смо данас да то чинимо и на један нови начин. Ђорђе Вајферт је зачетник једне рударске тековине која посебан значај има за Костолац, а и за целу Србију. Данас тај општи значај видимо кроз електроенергетску стабилност, конкурентност привреде, цену електричне енергије, уопште стандарда свих грађана. У време Ђорђа Вајферта држава Србија је била сиромашна, тако да његова активност има посебну тежину. У Костолац је стигао као тридесетогодишњак купивши рудник лигнита у повоју у Старом Костолцу. У том тренутку, у зачецима производња је била на нивоу од 700 тона годишње, а већ после десет година од његовог преузимања рудника производња је 200 пута увећана и износи 206.000 тона. Права радника су била на изузетно високом нивоу, то је био најмодернији рудник крајем 19. века на Балканском полуострву и костолачки рудари су били најплаћенији. Временом расте потреба за лигнитом, тако да од тог момента па до данас, ми се стално боримо да повећамо производњу, поготово од када расте потреба за електричном енергијом. Временом отвара се окно Кленовник, речним транспортом се превозио угаљ на чему се афирмисао Драгутин Тодић, један од највећих задужбинара Србије. Године 1925. рудник постаје акционарско друштво, током Другог светског рата Немци отварају први површински коп који је био у експлоатацији до 1980. године. Те године отвара се Површински коп Ћириковац и прве тоне угља из Копа Дрмно који је и дан данас у експлоатацији долазе 1987. године. Данас, сећајући се лика и дела Ђорђа Вајферта ми можемо спознати неке опште прихваћене друштвене вредности и трудити се да их и данас применимо.", поручио је Кучинар.

,,Упркос тешким условима изазваним епидемиолошком ситуацијом, успели смо да завршимо неколико великих пројеката протекле године и започнемо са радом на новим инфраструктурним пројектима који су од највећег значаја за целу Градску општину Костолац. Наставићемо са инвестицијама у инфраструктуру како би у што краћем року сви наши грађани имали квалитетније услове живота. Драги суграђани, честитам Вам 12. рођендан наше Градске општине, са жељом да до следећег рођендана наше општине значајно подигнемо квалитет живота у нашем граду и околним селима.“ – поручује Серџо Крстаноски, председник Градске општине Костолац честитајући грађанима 29. јануар, Дан Градске општине Костолац.

„Поштовани суграђани, у име Скупштине Градске општине Костолац и у своје лично име честитам вам Дан Градске општине Костолац. Данас начињемо тринаесту годину постојања, и полако, али сигурно, корачамо ка модерној и перспективној општини. Костолац се поноси својом богатом историјом, као и мултикултуралношћу и зато данас са поносом обележавамо овај празник и са огромном вољом и енергијом крчимо пут новим генерацијама за боље сутра свих нас. Желим да вам се захвалим на подршци, јер само заједничким радом и међусобним разумевањем можемо градити бољу и сигурнију будућност.

Драги суграђани, желим вам свима добро здравље, личну и породичну срећу.“, поручила је у својој честитки председница Скупштине Градске општине Костолац, Милена Церовшек.

Заменик председника Градске општине Костолац, Дарко Грубетић, честитао је својим суграђанима Дан Градске општине Костолац – 29. јануар:

,,Својим суграђанима желим здравље и лични успех на свим пољима, а руководство наше локалне самоуправе ће наставити да ради на побољшању услова живота за све грађане. Драги суграђани, у име Градске општине Костолац и у своје лично име честитам Вам 12 година постојања Градске општине Костолац.“

Поводом школске славе Светог Саве, Серџо Крстаноски, председник Градске општине Костолац, упутио је честитку ученицима и запосленима у систему образовања:

„Ученицима костолачке основне и средње школе, као и просветним радницима и запосленима у систему образовања честитам данашњи празник, школску славу Светог Саву.

Захваљујући народном учитељу и просветитељу Светом Сави постављени су темељи савременом школству, што представља трајну цивилизацијску тековину која нас подсећа да је улагање у младе и брига о њима сигуран пут ка изградњи бољег и напреднијег друштва.

У име Градске општине Костолац и у своје лично име, срећна вам школска слава Свети Сава и данашњи дан проведите у добром здрављу и расположењу, уз поштовање свих превентивних мера.“

Градска општина Костолац позива своје суграђане да се у што већем броју одазову акцији добровољног давања крви која ће бити реализована у среду, 26. јануара. Аутобус Института за трансфузије крви Србије биће паркиран на  платоу испред Дома културе у  улици Николе Тесле у  Костолац, у времену од 08:00 до 11:30 часова. Организатори акције добровољног давања крви су Институт за трансфузију крви Србије, Градска општина Костолац и Црвени крст Пожаревац.

Услед погоршања епидемиолошке ситуације обавештавамо јавност да ове године ипак неће бити најављеног Богојављенског пливања за часни крст.

У нади да ћемо имати боље здравствене прилике и околности наредне године желимо свима срећне празнике. Подсећамо, јуче је према подацима Завода за јавно здравље Пожаревац, у Браничевском округу забележено 278 нових случајева ковида-19. 

Веће Градске општине Костолац данас је одржало 31. редовну седницу, а на дневном реду нашло се 13 тачака. И на овом заседању костолачки Већници били су сложни, те су једногласно усвојене све тачке.

У кабинету председника Градске општине Костолац, Серџа Крстаноског, између осталог Веће Градске општине Костолац усвојило је:

• Предлог Јавног конкурса за суфинансирање програма, односно пројеката цркава и верских заједница са подручја Градске општине Костолац за 2022. годину, као и предлог пријавног обрасца по расписаном Јавном конкурсу;
• Предлог Одлуке о расписивању јавног конкурса за доделу средстава за пројекте, односно програме удружења и НВО која се финансирају односно суфинансирају из буџета Градске општине Костолац за 2022. годину и предлог текста пријавног обрасца уз конкурсну документацију по расписаном Јавном конкурсу за расподелу средстава за НВО и Удружења са територије Градске општине Костолац за 2022. годину;
• Предлог Одлуке о расписивању јавног конкурса за доделу средстава за пројекте, односно програме удружења у области Социјалнe заштитe старих лица, која су од јавног интереса за Градску општину Костолац за 2022. годину и предлог текста пријавног обрасца уз конкурсну документацију по расписаном Јавном конкурсу за расподелу средстава у области Социјална заштита старих лица за 2022. годину;
• Предлог расподелe средстава за суфинaнсирaњe прojeкaтa прoизвoдњe мeдиjских садржаја из области јавног информисања у 2022. години;
• Предлог Конкурса за суфинaнсирaњe прojeкaтa прoизвoдњe мeдиjских садржаја из области јавног информисања у 2022. години са предлозима образаца;
• Предлог Јавног обавештења за подношење предлога годишњих програма за 2022. годину и за подношење предлога за коришћење спортских објеката који су поверени на управљање Установи Центар за културу „Костолац“, чији је оснивач Градска општина Костолац за 2022. годину Комисије за реализацију годишњих програма у области спорта на територији Градске општине Костолац за 2022. годину;
• План јавних набавки Управе Градске општине Костолац за 2022. годину.